Бранимир Марковић: MAKСИМ ИЗ ТЕЛУРОКРАТСКЕ ДИВИЗИЈЕ

Изгледа да смо добили пост-нетранзицијски „марксизам“. Наравно не мислим на марксизам (без наводника) као изучавање инспиративног дела Карла Маркса и његове плодотворне филозофске школе. Мислим на уточиште за академске  евет ефендије.

Image

Пред-нетранзицијски „марксизам“ било је „Светосавље“ као симбиоза Лењинизма/Стаљинизма/Титоизма са промењеним именом (а све остало исто, укључујучи актере). Професорица марксизма легендарна по ригидниости јер нас је у средњој школи терала да напамет учимо мисли великих другова, промптно је пред почетак не-транзиције постала уредник емисије Буквар православља на ТВНС.

Не-транзицијски је био неолиберализам. Многи су неолиберализам по инерцији схватили као нову фазу развоја либерализма. То само показује колико је у праву Владимир  Милутиновић кад устврди да “Ако нешто треба „ребрендирати“, то је онда филозофија у Србији.“ [i]Међутим не могу сви да буду филозофи, довољно је за почетак да копирају дечака из Царевог новог одела. Он би лако установио да  нео-либерализам као идеологија Новог светског поретка уствари значи да више не постоји ни као одело стари поредак, ерго да је стари друкчији од новог (и обрнуто) и сукладно томе да је неолиберализам нешто сасвим друкчије, што долази на место либерализма. Касније то изанализираше многи блогери и остали учесници и гости маргиналних изопштених општила (медија) од Ноама Чомског до Мајкла Мура, да би Рон Пол систем јасно, аргументовано и једноставно назвао фашизмом Мусолонијевског типа. Нови светски поредак се још у доба Мусолинија исто тако звао.

У међувремену су се офирали и сами креатори НСП са својом поделом на „предмодерне“ (у преводу колоније и протекторате), „модерне“ (покојне националне државе) и залагањем за „постмодерне државе“ које и сами називају „меке империје“ попут Европске уније у настанку. Неки руски „ју тјуб“ маргиналци су давно поредили Европску унију са Совјетским савезом, српски маргиналац Иван Јанковић је концепт Светске владе описао  отприлике као последњу превару социјалиста, а Мајкл Мур данашњу ситуацију у САД као совјетски капитализам, изненада се (обојица) сетивши национализма да би њиховим „лупетањима“ озбиљност дао чак и један председник државе чланице ЕУ, Вацлав Клаус[ii] (да не цитирам поново оно о рефеудализацији преко цивилног сектора).

Очигледно неки појмови стално иду једни уз друге. Совјетски савез-ЕУ-империја(лизам)-(нео)феудализам-неолиберализам-НСП-фашизам (не бркати са нацизмом!!!)-садашња САД… Покојна САД-слободне нације-поредак Уједињених нација (стари кога замењује НСП)-национализам/“старији и лепши“ либерализам.- блог Преврат (преврат=да се врати оно што је било пре).

Ово је отприлике контекст појаве новог „марксизма“ – геополитиканства. Долази из истих кругова који су били најзадртији „Светосавци“, антикомунисти комунистичке конституције, па персонално најангажованији у преговорима са ЕУ и повлађивањима Венецијанској комисији и захтевима НАТО (неолиберална фаза), да би се данас прешалтовали на идеологију руског империјализма еуфемистички названу геополитика. Проценили су да је изгледније да ће се остварити трећа алтернатива коју је предвидео Карл Шмит (на кога се радо позивају ал не верујем да га читају) – мултиполарни свет, а не претходни фаворит – монополарни на челу са САД,. Континуитет легалиста.

Цитираћу Миломира Степића: Српско питање је геополитичко питање. Српско питање је током 20. века посматрано и као демократско, и као класно, и као питање модернизације друштва, али су наше елите свесно избегавале да га посматрају и као геополитичко питање[iii], право у главу почиње своје мудровање Душан Пророковић, особа која је у вечно политички коректној (према инертној већини описаној у „Филозофији паланке“) странци данас очигледно задужена за „идејни рад“.

Реченица је парадигматична за Пророковићев „објективно-научни а неидеолошки“ метод. Цитирати истргнуто из контекста да је Српско питање () геополитичко питање“ је исто као кад из премисе „сви људи су деца Божја“ изведете закључак да су „(само) Срби деца божја“ алудирајући да неки, нпр. Рвати то нису или су мање, што се често дешава припадницима „небеског народа“, следбеницима срБске варијанте идеологије изабраног народа. Питање сваке земље је И геополитичко у сасвим баналном смислу, којег и сам представља: „Оскар Крејчи наводи три фактора пресудна за утврђивање спољне политике једне земље: њен географски положај, историјска искуства и струтуру светског политичког система.“[iv]

На сличан начин нешто даље написа „Србија је изразито телурократска земља, а Срби су, да употребим класификацију Карла Шмита, народ „номоса земље“. Што би реко Хабзбуршки цар у филму Амадеус Милоша Формана „исувише нота“.Филозофи паланке су јамачно одушевљени ерудицијом и образовањем. Нико да призна да појма нема шта д фак значи „телурократска земља“, ал мора да смо опет изузетни по нечему. (Нећу да их разочарам, па само вама шапућем – само су две не-телурократске земље на свету – САД и Велика Британија, оне су „зле“ таласократске. За утеху, ипак смо изразито телурократски, као што смо изразито деца Божја.) .

“Над-концепт највише воли да се манифестује на начин који је се не може никако доказати и стога он је мистичан.”[v] Зато немојте да вас чуди поплава теозофских, антропозофских и осталих мистичних текстова, кад укуцате на претраживач реч телурски. Изворно (а не мистично) геополитички посматрано – телурска земља је сасвим банално она која је далеко од обала мора, па је свакидашња делатност становништва везана претежно за копно. Тибет нпр. Чак ни Русија и Кина нису „изразито телурске“, већ „померанске“ – везане за велике реке, попут древних Месопотаније и Египта. Ал Србија „са све“ Винчанском културом насред Дунава и његовог слива, по Профетовјеву  јесте.

Геополитички посматрано, постоје и треће државе, које су и најбројније – оне, својим приобаљем и залеђем везане за неко унутрашње море. Најтипичниј пример је стари Рим са (авај по Профетовјева, видећете касније зашто) Византијом као последњом хиљадугодишњом фазом. Аха Србија не излази на море, ликоваће Пророковићевци. Становништво територије (70% њих слави заштитника помораца, рибара и трговаца питам се зашто) данашње Србије у целој историји само неколико десетина година од Берлинског конгреса до уједињења и десетак од отцепљења емир Миловог Карадага до данас, није било у држави која не излази бар на једно море, рећи ће непостојећи моји следбеници. За време цара Душана излазила је на четири. За време цара Константина на пет, као и за Сулејмана величанственог. За време цара Дукљана..уф ко ће то избројати. Сви слободни веслачи у флоти Хајрудина риђобрадог, за време првог светског поморског рата у 16. веку су били Срби и Бугари. То су можда наши први „гастарбајтери“ (мада нису били у иностранству), добро се зарађивало.  Нећу поново о томе да су већина данашњих Србијанаца пореклом са приобаља и залеђа епирске и албанске (Цинцари) или далматинске (Влаји) обале.

Шта више утиче на „телурски“ дух народа срБског, потомака Римљана („живети се не мора, пловити се мора“) и чувених помораца и гусара Илира – ових педесетак или оних ко зна колико хиљада година? Уосталом и стари Словени су живели уз и од река и Балтичког мора.

На постулат о изразито телурократској земљи „имају замјерки“ чак и плавуше, водитељке временске прогнозе на телевизијама. Више пута дневно гледате зум са глобуса на Србију и видите дивно место на које нас је Бог поставио. На истом растојању, боље рећи близини четири мора.

„..разматрам („РАЗМАТРАМ“ У ЈЕДНИНИ!!!) и могућност позиционирања Србије као контактне зоне између Црног и Јадранског мора, преко чије територије би пролазили важни саобраћајни и енергетски коридори. То би значило и прихватање нове геополитичке парадигме о изградњи балканске геополитичке хоризонтале која би се протезала од Бургаса, преко Ниша до Бара.“, „телурократски“ записа Пророковић, а „..не потцењујем потенцијале српско-грчке, балканске геополитичке вертикале.“ тј. „телурократски“ излаз на Егејско море. Док се „ … наметнутом оквиру „Југосфере“, постмодернистичке конфедералне творевине, која има исту сврху као и Југославија“тј. коришћењу  копном најближег мора са изграђеним прилазним  путевима и пругама противи јер се „Преко ње () успешно контролише један осетљив регион од стране атлантизма, уз велику подршку немачког континентализма..“[vi]

Уфф. Поново исувише нота. Ајмо редом. Помиње излаз на све обале осим оне на коју једино тренутно излазимо, а не користимо је ни мало. „Ка­да би до 2015. го­ди­не про­це­нат те­ре­та пре­ве­зе­ног ре­ком био по­диг­нут са са­да­шњих 6,7 од­сто на 12 до 15 од­сто, ка­жу у Ми­ни­стар­ству ин­фра­струк­ту­ре, др­жа­ва би уште­де­ла 30 до 34 ми­ли­о­на евра ко­је би у су­прот­ном мо­ра­ла да­ти на амор­ти­за­ци­ју из­ар­че­них дру­мо­ва и же­ле­зни­ца .. Европ­ски про­сек ко­ри­шће­ња Ду­на­ва је 15 од­сто, док је наш тек пет од­сто .. чак 41 од­сто те­ре­та у Хо­лан­ди­ји пу­ту­је бро­до­ви­ма.“, упозоравају стручњаци, фанови телурократе капетан Мише Анастасијевића. Зашто би на Црно море излазили труцкајући се камионима или градећи скупе пруге до Бургаса kaд „..је­дан те­рет­ни брод за­ме­њу­је кон­вој од 40 ка­ми­о­на или 25 ва­го­на. Не пла­ћа пу­та­ри­ну и до­вољ­но му је не­ко­ли­ко чла­но­ва по­са­де ко­ји­ма не тре­ба пла­ћа­ти до­дат­ни сме­штај у сва­ком пре­но­ћи­шту то­ком тран­спор­та.“ Учинити оно што је најједноставније, то је прави поп став, указивао је (џабе) један од најславнијиих савремених изданака Византијске културе[vii].

Али геополитиканти Дунав не спомињу можда да не би угрозили стратешко партнерство Русије коју виде као свог новог спонзора и Немачке, „власнице“ Дунава. И очигледно не мисле на ТУ Византију (о овоме касније).

„Балканску хоризонталу“ (уз  Византијску „духовну вертикалу“) треба хитно реализовати у борби против наших архинепријатеља „таласократа“ атлантиста. Нешто попут трке између гасовода Набуко и Јужног тока. Таласократе већ увелико повезују Бургас и Јадран градећи аутопут кроз врлети Косовске и Метохијске котлине и долина албанских река. Премда још немају ни идејне пројекте, „нашима“ ће то бити много лакше кроз питомине Проклетија, Комова, Бјеласице. А и „наша“ лука Бар је много плића од Валоне. Важно је имати реалан концепт (ајде сада да се поново смејемо „Томиној“ идеји о каналу Дунав-Морава-Вардар-Егеј. Мегаломанија, а километар ауто-пута или пруге – „цијена, права ситница“).

„Геополитички“ је транспортовати робу прескупом непостојећом пругом и будућим аутопутем преко седам Динарскијех брда, него ласно, готовим аутопутевима и пругама  кроз долину до оближње Ријеке. Или, сачувај Боже далеко било, Дунавом од луке „Београд“ која има газ довољан за морске бродове средње величине (то је оно место у престоници препуно галебова) до највеће морске луке Европе после Ротердама (или, по другим подацима, треће, после Хамбурга), братске, православне и ромејске Констанце. ЕЕЕ није то ТА Византија (Романија).

„Константин Леонтјев је у време владавине Милана Обреновића са гађењем описивао српску буржоазију као скоројевиће који свесно одбацују сјајне византијске корене своје традиције, приклањајући се некаквим вредностима „западног развоја“ зарад ситне личне користи.“ Аааа –  ту смо/“На чему смо“[viii]… поново на оном што је Сузан Зонтаг (нажалост мене, деклариснаг десничара, са пуним правом)  описала као „немаштовитост деснице“ – бескрајно досадна предвидљивост и неоригиналност, папагајско понављање истих фраза, позивање на исте узоре. Знам да „сви знају“ ко је Леонтијев, ипак ви „глупави“ читаоци нашег блога ћете се „изненадити“ ако вам укажем да Леонтијев „.. препоручује традиционалан Руски Византизам као благословен и снажан противотров надолазећем либерализму“[ix] Још ћете се више „запањити“ кад прочитате да  „У огледу Наши нови христијани – Достојевски и Толстој, (Леонтијев) исмева ружичасто представљање хришћанства поменутих аутора. Обећавајући рај на земљи попут утопијских социјалиста, они представљају јеретичке хуманистичке елементе унутар верског виђења, правећи Бога „разређеним“ Богом љубави уместо Богом суза“.[x] А „чудна“ је коинциденција да је Леонтијев син племића, велепоседника, па још и официра отпуштеног због бахатости.  Уз такав породични „бекграунд“ „парадоксално“ је што је био противник егалитаризма.

Једаред, неки од поборника „руског византизма“, српски ходочасници у цркву Христовог гроба у Јерусалиму, већ „по дифолту“ озбиљни и намрштени, запањише се кад у моменту паљења Вечног пламена мештани, Арапи, почеше да се понашају ко деца – да певају, вриште, скачу, галаме, носе један другог, прангијају. Најсвеснији срБски омладинац их оштро упозори да су у цркви и да треба да се понашају адекватно. На то су мештани попадали од смеха и одговорили отприлике – „Ми смо одавде, ми смо Арамејци, као и Исус, ми смо најстарији хришћани, ти ћеш да нас учиш како се понаша у цркви“. Маштам да неко већ једном стварно измисли времеплов и да пренесе Ромеје из Константинополиса на скуп филозофа „руског византизма“. Кад бих само могао да им видим изразе лица.

Уместо дилеме из средњег века које је Римско царство право – Романија или Рајх, на којој смо се располутили на Србе и Хрвате, у наше доба као да настаје дилема и која је Византија права. Бојим се са сличним последицама.

„Треба још додати да, како је то још Арнолд Тојнби писао, припадамо „византијско-православном цивилизацијском кругу“. Све су ово разлози због којих је Србија природно упућена ка евроазијству“[xi], оригинално закључује Профетијев. Хмм, да ли је Тојнби мислио на тај круг. Мојој маленкости није познато да се територија Романије простирала и копном руских и азијатских степа и пустара. На тадашњој временској прогнози је приказиван само зум на негде шири а негде сасвим узан приобални појас уз обале источног Медитерана.

 „Због тога и наши покушаји „утапања“ у западноевропски систем изгледају тако извештачени, смешни. Ми једноставно тамо не припадамо, као ни Бугари, Румуни, Грци, Албанци, Македонци.“[xii] Ок. , сличнан закључак произилази и из тумачења Карла Шмита (познатијег као муж наше Душке Тодоровић и наводни Ђинђићев идол), кад, описујући да су ратнички бивши варвари, Германи и домицилни староседеоци Романи западне Европе у средњем веку установили нов поредак – Republica Hristiana, док је римско право и даље важило само на Балкану и Леванту. Но није се експлицитније бавио поретком тадашње  „Евроазије“ где није било ни Романа ни римског права. Ипак, „Евроазија нема алтернативе“.

И тако се поново нађосмо у безалтернативности. Јер, „…могућност чвршћег савезништва са атлантизмом је потпуно искључења. То је носећа таласократска концепција, чине је народи који припадају „номосу мора“ и не видим било какве тачке потенцијалног преклапања.“

“… гледајући са чисто теоријског аспекта, може се још закључити и да Срби имају пуно додирних тачака са још једном телурократском геополитичком концепцијом – средњоевропским континентализмом. Ипак, због болних историјских искустава из друге половине 19. и целог 20. века, нема било каквих назнака да ће се могућности које произилазе из теоријских поставки реализовати и у политичкој пракси“

Евроазија дакле „нема алтернативу“ јер припадамо „византијско-православном цивилизацијском кругуи народ смо који „не припада“ „номосу мора“. Валда је зато из алтернатива изопћен цео источни Медитеран по ком је мој прадеда трговао без пасоша.

 И тако се ми, „пасмине“ Далматинаца Фауста Вранчића, заједно са јелинском и романском браћом, уз помоћ „могућности које произилазе из теоријских поставки“ изненада пробудисмо међ удаљеним Казахстанцима и Азарима а не међ веселим комшијама Арамејцима и осталим Левантинцима, камо нас тура српски зет? И постасмо смо цивилизација „Бога суза“ , одбацивши са гнушањем „ружичасто јеретичко хуманистичко хришћанство“ Толстоја, Достојевског, побожног Андреја Вархоле и унуке и правог и лажног патријарха, Марине Абрамовић и распеване Јерусалимске вернике и учене избеглице из разрушеног Константинополиса који су из предграђа италијанских градова најдиректније иницирали ренесансу? И ко зна кога још кога су анатемисали првосвештеници Леонтијев или  владика Николај.

http://branali.blogspot.com/


[ii] „Чешка почетком деведесетих година очекивала демократију, слободу и социјалну сигурност а да је данас на делу „дефицит демократије и одсуство одговорности”, уместо социјалне сигурности постоји социјално тржиште а управљање из Москве замењено је управљањем из Брисела“

[iv] исто

[vii] “Енди Ворхол је у Њујорку свакога дана одлазио у цркву. У родном Питсбургу је посјећивао грчко-католичку цркву Светог Јована Крститеља, поред које је иначе и сахрањен. Ворхолови су у кући имали икону, и мали Енди је инсистирао на томе да се обавезно са мајком помоли пред њом, прије него што би отишао у школу“, каже познавалац Ворхоловог живота и дјела, кустос Пол Мурхед из Лондона. „Ко дакле жели да види Ворхола, мора прво да прошета поред сталне поставке грчких икона, слика светаца на златној позадини, скоро хиљаду година старих слика Марије и распетог Исуса. Човјек би помислио да су то теме које не могу бити удаљеније од Ворхола. Међутим, Енди Ворхол је одрастао окружен управо таквим сликама, оне су биле његов први контакт с умјетношћу.
“Рођен је у грчко-католичкој породици, свијет његових слика има православно-византијски печат. Када посматрате његове слике, и имате то у виду, примјећујете да су његове слике често иконе. Златне Мерлинке на примјер, али и начин на који су те фигуре постављене у рамове“.

[viii] Наслов једног есеја Анте Старчевића

[x] О овоме „вечном сукобу“ моја маленкост: http://branali.blogspot.com/2012/02/blog-post_15.html

[xii] исто

8 mišljenja na „Бранимир Марковић: MAKСИМ ИЗ ТЕЛУРОКРАТСКЕ ДИВИЗИЈЕ

  1. „(према инертној већини описаној у „Филозофији паланке“) “ – у Философији паланке! Из поштовања према аутору који се својски потрудио да разгрне паланачки мрак философским средствима. Ребрендовање философије нека почне скромно са словом „с“ које тако медитерснски (византијски) звучи.

    Sviđa mi se

  2. И једно неуко питање: што је море толико битно ако рецимо су нпр. Хрватска, МНЕ, Румунија… и дан-данас заостале земље а имају мора кол’ко ‘оћеш? Или се можда варам живи се добро…

    Sviđa mi se

    • Црна Гора има мора одскора а Бока никад није била заостала
      није довољно имати море треба и схватити да имаш море и захвалити се Богу на томе

      Sviđa mi se

      • Оно што се прича о „хлебу са седам кора“ је дакле неувиђавност и незахвалност Свевишњем?

        3/4 планете је вода а ускоро ће бити и више кад се лед отопи. По отоцима (а ти бар имају воде ‘ђе се год окрену) се мучило у оскудици а богме и од глади и жеђи. Можда је на копну било још горе…

        Sviđa mi se

  3. како сам необавештен .. с ким си онакав си.. па аутопут је већ изграђен, била синоћ репортажа чак и на ХАСЕР-у …. до Драча, не до ВАлоне, ја стално у античким и средњевековним категоријам, у модермо дон+б аје Драч значајнији.. а „телурократском“ Косову је дата лука Шен Ђин (свети Јован Владимир)..сада Косовоари стижу до пучине за пар сати..

    Sviđa mi se

    • Бајдвеј, једно село у ријечкој нахији (стара Црна Гора) се зове Шинђон. Искварени албански или…

      Sviđa mi se

  4. Povratni ping: ПРЕВРАТ « KOSMET VIA KOSMOS

  5. Prvo, hvala ti za izraz geopolitikanti. Bas sam razmisljao kako prorokovice da nazivam…
    Vidim da ti je vec duze vreme geopolitika draga, a kako se razlikujes od svi nasih kvazianaliticara, sklon sam da te uzimam za ozbiljno. Ali, to su stvari koje ja povrsno poznajem, ne bih da se upustam preduboko u stvar.
    Mene interesuje nesto drugo. Zasto jos niko ne vidi da kapitalizmu i demokratiji zapadnog tipa nema popravke, jer se sistem „neoliberalnim skretanjima“ toliko iskvario, da je to nemoguce ispraviti?! Sve i da osudimo neoliberalizam, onako zvanicno, kako to vec znamo, da izvrsimo „deneoliberalizaciju“ sveta, nema spasa kapitalizmu. Jer, odavno su umrle i poslednje moralne norme, ne postoji postenje kao takvo, nema vise nicega na sta se kapitalizam moze osloniti. Mislim, ljudi su se, u medjuvremenu ovog neoliberalnog skretanja, pokvarili.
    U mom malom teksticu „o Caku Beriju“ sam dao primer nahvece svetske firme, firme koja proizvodi enormne kolicine poslednjih tehnoloskih dostignuca ljudskog uma. Nisu to „zli bankari sa Volstrita“, pohlepni i ne znam kakvi…
    I da ne pisem o demokratji, jer jedan francuski profesor pada u egzaltaciju i pise panegirike o „demokratskim izborima u Americi“, poredeci Obaminu pobedu sa nekim najvecim demokratskim dostignucima covecanstva???!!! Mislim, ako je to demokratja prema kojoj treba teziti, dajte nam odmah NSP, da se ne mucimo, manje ce da boli!

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s