Драгослав Павков: Једнострано помирење – као дрвени шпорет

 (може да се направи, али лоше ради)

одговор на текст „Зар на њих треба да се угледамо…“

Више ми је вредео (и још вреди) поломљен нокат мог војника него дворац Елц, а за једног заробљеног мачванског тенкисту ако треба поравнао бих не Вуковар него пола Хрватске.

 

Хрватски екстремисти, са планом који је резултирао прогоном у августу ’95. насадили су српске екстремисте који су се по обичају без плана али са импресивним бројем гусала и цитата народних мудрости – „примили

 

А можда се Срби љуте кад Хрвати славе, управо зато јер им Хрвати на тај начин показују да од спајања столова и козарачког кола нема ништа

 

 Слика

пегепет19. новембар 2012. 15.12

ствар је следећа… готовина је позвао србе у хрватску… срби ће се одазивати све више и више, како србија буде падала све дубље и дубље… и ако се једног лепог дана, неким чудом, поново тамо намножимо, опет ће се цела та прича поновити, трећи пут… ништа ту не вреде упозорења марковића, малобројни су

branimir marković19. новембар 2012. 15.23

НАЖАЛОСТ СЛАЖЕМ СЕ И ЈА.. ја само упозоравам из грађанске дужности, немам баш ни ја неких илузија… По правилу све чинимо наопако… Уместо да су узели учешћа у формирању држава Хрватске и Црне Горе СМАТРАЈУЋИ ИХ СВОЈИМ ДРЖАВАМА СА ПУНИМ ПРАВОМ (у време распада Југолсавије који је био толико неумитан да је то свакој будали било јасно)па да учествзују и у дефинсању устројатва тих држава, Срби у ужем смислу сами изјаве како то нису њихове државе, затим се чуде кад буду истерани из „Туђих“ држава, а онда кад схвате да је и Србија устројена још горе, ако се овде „не снађу“ (постану руководиоци) врате се покуњено и постану већи МОнтенегрини и рвати од ориђинала. .. а онда их Хрчци и то њихове последње сељачине расистички гледај са висине као говна, а нажалост и нису далеко од истине..

драгослав павков

„Уместо да су узели учешћа у формирању држава…“
Као што ти говорим после сваког оваквог текста, ти упорно минимизираш један аспект целе приче, на коме Срби из Хрватске упорно али мутаво и несувисло инсистирају: ЊИХ НИКО И НИКАДА НИЈЕ ЗВАО ДА КАО СРБИ УЧЕСТВУЈУ У „ФОРМИРАЊУ ХРВАТСКЕ“. Напротив, они који су надмоћно победили на последњим републичким изборима чинили су све да Србе што више удаље од учешћа у било каквом договарању са Хрватима, а нарочито од места где се одлучује о било чему стратешком. Није да Хрвати (кад ЈА кажем Хрвати – мислим на већину која је дала подршку ХДЗ-у без да ју је неко на то присилио, док ти тој већини некако онако, српски широкогрудо („што не би спојили столове…“) „опрашташ“ ту чињеницу) нису „своје“ Србе позивали да „судјелују у изградњи Хрватске“, али могао би већ да признаш да су ти позиви деловали прилично неискрено и неуверљиво у време када заступник Крпина у Сабору не могавши да се контролише пред чињеницом да неки Србин говори у „његовом, хрватском сабору“, и то још ствари које не милују његово танкоћутно хрватско ухо заступника Тањгу гађа актовком У ДИРЕКТНОМ тв ПРЕНОСУ, када се куће Срба „суставно“ минирају диљем Хрватске из ноћи у ноћ, када се хапсе и малтретирају славонске бабе под оптужбама да организирају четничке удруге… 

Наравно, да ти увек можеш да наведеш примере из корејског или јапанског парламента где се посланици макљају као волови, пример из Вакоа где су Амери побили богапитај колико сопствених грађана па њиховим рођацима није пало на памет да траже отцепљење Тексаса од САД, једино – ти примери у српско-хрватском сукобу не важе. Јапанци се туку око тога да ли ће порез бити оволики или онолики, а американци у одбрани националне државе не презају од тога да лаком артиљеријом убијају и сопствене грађане.

Када говоримо о Хрватској, та држава у настајању је као основ разлога за своје постојање истакла потребу Хрвата, и то сасвим одређених – католика који „практицирају вјеру“ да коначно буду своји на своме. Што експлиците подразумева да у тој држави за друге нема места уколико се не „поклоне“ – тј. уколико не признају да су грађани другог реда у држави која није њихова већ тих католика који практицирају… штагод.
Дакле, ако су Срби настањени на територији коју је подразумевала РСК и имали намеру да барикадама и оружаним отпором изазову нову поделу карата у Хрватској, Србима из већих градова и села унутар Хрватске тако нешто није падало на крај памети.

Само ретке будале су тамбурале о томе како је на пр. Шибеник древни српски град… И притом очекивале да ће  „војска“ тај град заузети, очистити или им потчинити шибенске Хрвате а њих поставити за принудне управнике, пошто су они наравно – „рођени да владају„.
Због чега су онда ти са којима би (по твом) Срби требали да се „договарају“ око заједничке националне државе свој бес због активности „побуњених Срба“ искаљивали управо на комшијама – лојалним грађанима? Можеш ли ти уопште да замислиш како изгледа када те десет пута дневно на улици пресрећу и легитимишу „редарственици“ – до јуче клошари из краја, познати по жицкању лове испред киоска где се продају чокањчићи?

И ти би се борио да живиш у држави где су такви постали власт САМО ЗАТО ЈЕР СУ ПРИПАДНИЦИ КАТОЛИЧКОГ ПУЧАНСТВА КОЈЕ ПРАКТИЦИРА (ИЛИ ЈЕ ТВРДО ОБЉУБИЛО ДА ЋЕ ПРАКТИЦИРАТИ) ВЈЕРУ?!

 

Значи, слажем се с тобом да су протести (сад, не знам, да ли су против Хрвата, против ЕУ или против САД, а нарочито не знам за чега су – погледати мој јучерашњи наступ на НС) неартикулисани и организовани баш да не успеју; оно у чему се разликујемо, то је да си ти склон да олако и у туђе име „опрашташ“ лоше ствари које су се ДРУГИМА десиле, све у име потребе да се народи Илирика организују како би постали довољно јаки да их не мож свака шуша да цима како оће.

Ти на то једноставно немаш право, јер је право на голи живот нешто старије од твог права да тргујеш по „региону“, а надам се да са „џелат/витез из Вуковара“ немаш намеру да увредиш људе који су се у Вуковару борили не за комунизам или фашизам, већ да би из опкољеног града спасли голобраде војнике ЈНА и српске цивиле који су поступили онако „по твом“ – борили се за своја права у институцијама система и није им пало на памет да би то неком могло да засмета на крају двадесетог века. А засметало је управо људима које је ВЕЋИНА ХРВАТА изабрала да им воде државу. 

И није ми жао Вуковара –  јер га нису жалили ни они његови становници који су га свесно „жртвовали на олтар домовине“. 

Више ми је вредео (и још вреди) поломљен нокат мог војника него дворац Елц, а да бих ослободио једног заробљеног мачванског тенкисту или босанског понтонира, ако треба поравнао бих не Вуковар – него пола Хрватске. Људи који размишљају на „твој“ начин нису учинили довољно да би почетком деведесетих превладао „ваш“ концепт; све што су радили, окупљали су се у којекакве „удруге“ финансиране од отворено антисрпских организација – што је само по себи било довољно за дисквалификацију и без читања програма удружења… Рад са полуписменим србским плебсом им је био испод нивоа, ко би по цео дан држао зачепљен нос…

Са друге стране, на сваку акцију хрватских екстремиста, са српске стране је уследила реакција у виду песме попут „… убићемо, заклаћемо… биће меса клаћемо Хрвате…“ дакле – није ни покушано решавање насталих сукоба разговором и компромисом већ се свесно ишло на ескалацију сукоба до „истраге, њихове ил наше“. Значе, опет смо га издували: Хрватски екстремисти, са планом који је резултирао прогоном у августу ’95. насадили су српске екстремисте који су се, по обичају без плана али са импресивним бројем гусала и цитата народних мудрости – „примили“ што би рекли данашњи клинци.

Данас смо и једни и други у европском предсобљу; једни ће бити припуштени у кујну за седам месеци, други ће се уцрвати чекајући или ће одустати због револта или изненадног сазнања да је цела ЕУ плод глобалне конспирације у којој је Србљима испод части да учествују.
Најидеалније би било када би елите обе државе схватиле да је боље наступати заједно на великим тржиштима него се тамо клати и спуштати једни другима што неописиво увесељава озбиљне Европљане; али од тога нема ништа из разлога који је провалио  и обнародовао Цвија Национале:
Од другог светског рата САД и њени савезници су безуспешно покушавали да мирећи Србе и Хрвате, пацификују Балкан како би могли да се посвете местима која су им интересантинија. Коначно су изгубили вољу да изигравају „рођака из иностранства“ који се разбацује тешко зарађеним новцем сваки пут кад дође у посету; сад су решили да промене приступ, и мир постигну антагонизујући Србе и Хрвате све док једни не униште друге. Док Хрвати не униште Србе, да будем прецизнији. 

И то је оно што српски талибани не схватају (јер неће да схвате), него се љуте на светског хегемона што му је на крају допиздило да га зајебава и двадесет година провоцира шака јада из неке балканске вукојебине. А после ће да се љуте на Русе (али пажљиво дозирано да се браћа не наљуте на њих и престану им слати „Агањок, Комерсант…“ и сличне ствари) јер нису због нас са подморница распалили по Новом Јорку. 

 

Као закључак, до помирења треба да дође, али до тада ће много воде протећи Дунавом… Нерашчишћени рачуни су велики, а последице последњег рата су тешке (да за тренутак занемаримо нерешене последице другог светског рата).Пре помирења, оба народа морају да се науче да живе један поред другог. А то се не постиже гурањем прстију у очи, што ослобађање генерала свакако јесте, али за то су нам мање криви Хрвати; Готовину и Маркача је ослободио судија Теодор Мерон, али њега не смемо напасти пошто је човек Јеврејин.

Е, јебем те онда животе…

ПС. А можда се Срби љуте кад Хрвати славе, управо зато јер им Хрвати на тај начин показују да од спајања столова и козарачког кола нема ништа?

 

13 mišljenja na „Драгослав Павков: Једнострано помирење – као дрвени шпорет

  1. Ко од туђина прави брата…
    Господине имате право, нико нас није ни у обзир узео у РХ. Рашковић је нешто радио и напрасно умро. Причало се да му је главе дошао овај-онај, а он никоме онакав није одговарао.
    Више вреди и једна длака са главе брата него комплетно туђиново стање и имање.

    Sviđa mi se

  2. „Више ми је вредео (и још вреди) поломљен нокат мог војника него дворац Елц,…“

    „Више вреди и једна длака са главе брата него комплетно туђиново стање и имање.“

    Стварно од спајања столова нема ништа. Дрп-а, колико је ноката претучено и поломњено док се направио дворац Елц (за кога први пут чујем али дворац је дворац). Већ за длаку са главе не бих коментарисо’ – нијесам толико паметан.

    Дрп-е пао си са трибални ниво – издао си револуцију! Или само тренутак слабости пред суровом стварношћу?

    Sviđa mi se

    • Ратимире, биће да се некад давно ипак нисмо разумели, мада се чинило да јесмо: У нашој малој редакцији брм је стручњак и ауторитет за нацију, религије и историју, њему је остављена слобода да се изјашњава према својјој савести и знању – што он нарочито у задње време и чини. Сви остали аутори такође износе своје мишљење о темама којима се баве. Па тако и ја. Да ли је моје размишљање трибално, граџанско или реално – свако од вас има право да оцењује, нисте ви криви што сам ја одлучио да се јавно изјашњавам о стварима о којима паметни мудро ћуте. Како би остали филозофи. Што се мене тиче, није ми проблем ни да испаднем брдско говедо, једино – очекујем да се таква оцена пристојно образложи. Не знам да ли читаш Нови Стандард, али тамо скоро свакодневно утуцавам време зајебавајући поједине паметњаковиће постављајући им питања на која и поред пусте памети коју поседују – не знају одговоре, али су попут рођака примата (који су иако примитивни, ипак у стању да науче одређене једноставне радње) научили неке једноставне вредносне судове попут: незналица, свињар ( у погрдном смислу), средњошколац… Дакле, не слажем се да сам пао на трибални ниво, када сам рекао „поломљени нокат мог војника…“ мислио сам на војника из моје јединице без обзира на његову етничку припадност, а нарочито без обзира на некакво „племе“ чији је он можебитни члан. Ја желим да живим у српској националној држави, јер сам Србин, држављанин Србије, нисам ни Индијанац, ни Шиптар ни Монтенегрин и не пада ми ни на крај памети да живим у некаквом „трајбу“. Ако ми то буде судбина, мислим да ћу покушати да се иселим, из простог разлога јер своју децу не учим да се окупљају у кланове, хорде или племена, па због тога мислим да се ни они не би снашли ни у каквом таквом ентитету. Што се тиче дела брмовог текста који критикујем, мислим да је пегепет рекао све што је потребно, па нема смисла да се понављамо. Могу да комуницирам и радим са сваким укључујући Хрвате (између осталог имам кума Хрвата, зна га брм), али ако на пример на свињокољу осећам језу сваки пут кад неки колега – Хрват у руке узме нож, јебо такав свињокољ, и чварке и кобасице… Значи – да би се успоставили макар обични, комшијски односи потребно је време и мало више међусобне самокритике и поверења. као што каже пегепет. Али, како смо кренули, ја и ти то неђемо гледати. Наша деца – можда, унуци – вероватно.

      Sviđa mi se

      • Разумели смо се некад давно Дрп-е, зацело. Не пратим Стандард (али покушаћу) али свакако сам – принципијелно – на страни свињара (у сваком погледу) а против инфериорних „пастира“ који би изгубили и три нацртане овце. Свињари су неспорно ствараоци. А то никако није јасно идеолозима који граде фиктивне светове. Пак им се и племе привиђа. Што се свиња тиче преферирају печену.

        Рекох издао си револуцију. Јесте мало и шаљиво али не посве. Онај који досљедно заступа националну (надплеменску) идеју а налази се на Балкану јесте револуционар. Једном је и млаки Коштуница рекао да је Србији потребна „демократска револуција“. Негде се загубио тај вапај: можда баш у буџацима трибализма!?

        За једног рањеног 50 њихових – за једног убијеног 150 њихових… трибализам и нацизам као највиши степен развоја истог.

        Sviđa mi se

  3. Ја брма нисам схватио тако експлицитно, јер он у свом тексту говори о потреби „уједињења“, али не и о модусима, а још мање о једностраном српском опраштању, у смислу, ајде ми, Срби, да заборавимо на Јасеновац, етничко чишћење 90-их и све остале хрватске злочине, па да се америма и остатку света, ојачани Хрватима, најебемо мајке. Просто, он разлаже потребу за јаком државом, ако уопште желимо да опстанемо и предлаже једну „природну“ државну творевину, а која би могла настати обједињавањем комшијских банана државица, јер је, по брму, на крају крајева, реч о истом народу. Теоретски то стоји, јер су алтернативе:
    -дефинитивно разбијање Србије и асимилација Срба од стране запада;
    -братски руски (и кинески) загрљај;
    -Коштуничина неутралност (по мени, неутрална може бити само снажна држава, економски, политички и војно, а не банана Србија);
    или
    -предложени „модел Илирика“, који има своје неспорне вредности, иако је у домену интелектуалне гимнастике и остаће тамо све док се не потрудимо да од ТРЕБА дођемо на КАКО.
    Дакле, брме, лопта је у твом дворишту, КАКО доћи до једне респектабилне државе „једног истог народа“, имајући у виду неуспехе Југославије, тренутну разједињеност српских држава и даље цепкање Србије матице?

    Што се тиче „примедбе“ дрпа, не да је у праву, него гађа право у плексус, да изгубиш дах. мислим, лако је теоретисати, али је тешко преживети, а некмоли градити заједничку државу са Хрватима.
    Моје мишљење је, да би уопште помињали могућност заједничког суживота, да се ми са Хрватима прво морамо рашчистити у погледу геноцида, а да ли је пут за то тренутни судски поступак или је, пак, боље формирати „комисију за истину“, не знам.
    Даље, нисам ратник као дрп. Био сам мобилисан и ратовао са Хрватима укупно, са све боравком на ВМА, четири месеца. Сасвим довољно, јер је моје искуство управо са вуковарског фронта. Мислим, довољно и за једна и за друга говна, и за српска и за хрватска. Остао ми је пун куфер и комуниста, и усташа, али и четника почетника. Да не спомињем југословенство, срБство, јастребове и остале тице, јер ми од свега тога понекад зашкрипи лево раме.
    Оно што је мени из дрпове реакције перфектно јасно је то, да никако и ни под каквим условима не смемо заборавити ко нам је свох ових деценија био крвник, па све да смио ми сами за то највећи кривци, крвник је крвник, клао нас је и мора да плати, макар покајањем, ако никако другачије. И да пре тог и таквог покајања не може бити ни говора о некаквом заједничком суживоту, макар и само једних поред других, а камоли некаквом „нашем Илирику“.
    Мислим, тако сам ја схватио вас двојицу.

    Sviđa mi se

    • Брате немој ме зајебавати – какав цензор?! На Преврату као ни на покојној (Р) нема цензуре, једино – мало ме овај њордпрес зеза, још му нисам похватао све функције, па ни то како да коментатори своје постове постављају сами. Рецимо, нешто сам забрљао на почетној страни па ми са десне стране екрана уместо онога штоп се појављује касд отвориш неки текст, излази само „Драган Томић“ 🙂 Још ће неко помислити да је он власник па ће га грешком правог-здравог излупати… Али, надам се да ћу током дана похватати све опције и да ће ово бити ваљан бРлог.

      Sviđa mi se

  4. „предложени “модел Илирика”, који има своје неспорне вредности, иако је у домену интелектуалне гимнастике и остаће тамо све док се не потрудимо да од ТРЕБА дођемо на КАКО.“
    то КАКО превазилази могућности једног човека, чак и таквог гиганта као што сам ја… зато служе расправе и идеје овде… ја само полазим од најосновнијих ставри – да ниједна нација од пар милиона није одржива, мора некоме да се приклони или да уђе у савез есби слуичних, што је моја опција.. ..Хрвати увек иду на приклањање (Немцима) па схвате да им то не ваља па кукају..а и ми на мој ужас као да постајемо хрвати….
    то с помирењем је врло зајебан а ставр за процену.. . некад ми се чини да се никада нећемо нормалити, рецимо сада после параде идиотизма у рваЦкој ..а некда се питам, чекај а шта би било кад би се на ХРТ-у уместо свцвакодневног прказивања срања о домовуинским херојима приказиала рецимо емисија о тих 65% Београдских дезертера о којима пишем у утуку, о којима њихова омладина појма нема..они мисле да су стварно добили рат..
    пуно је тема ал полако текст по текст..

    Sviđa mi se

  5. Нисам сигуран да овакава размена мишљења постоји на било ком хрватском блогу. Познајем их неколико, а са четворицом сам остао у контакту. У разговору, један на један, исти проблеми, иста несрећа. Али никада ниједну реч ружну о свом народу, ниједном речју да је било шта што су радили злочин. Зар не би требали прво међусобно да се помиримо, ми Срби ? Не видим такав проблем код Хрвата, делује ми да као народ имају једну вољу, једну жељу. Зар није довољно времена ишла прича “ најгори смо“, „ми смо говна“ и „тако нам и треба“ ?
    Како устати после оволико батина ? Јутрос читам да нам прети и 32 мил. € одштете тим истим Хрватима. А да трећи пут почињемо причу са тим људима сувишно је. Нека њих тамо, а да ми видимо шта је са нама. Ко би нас узео за озбиљно овако расуте у 55000+ колона. Опоравак или нестанак.

    Sviđa mi se

  6. „Зар не би требали прво међусобно да се помиримо, ми Срби ?“ ..naravno, али то сигурно нећемо учинити „имплементацијом“ усташке идеологије „реметилачких фактора“ (друга Србија, неправославни, хомосексуалци и сл.) у Србију
    „Не видим такав проблем код Хрвата, делује ми да као народ имају једну вољу, једну жељу.“ мени делује да су разне воље и жеље једноставно ућуткане… индоктринација и инжењеринг потпаљивања мржње је стравичан на ХРТ-у … замислите да гледају савкодневно нешто нормалмоно уместо документараца из рата завршеног пре 20 гиодина.. Замиислите да су Немце тровали и документарцима о страдањима од савезника … до 1965.? Та година је 20 годишњица оног рата.. који је млади Немац 65. размишљао о Хитлеру и 2. св рату?

    Sviđa mi se

  7. Povratni ping: Бранимир Марковић: СМЕДЕРЕВАЦ ЈЕ ЗАКОН « P R E V R A T

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s