НС стандардно (одговор Предрагу Јовановићу)

САМО на основу онога што сам чуо или прочитао у ЈАВНО ДОСТУПНИМ садржајима градим своју перцепцију актуелног тренутка у коме се друштво налази… Немам инсајдерске информације и не тражим да се моји проценама верује на „кад ти ја кажем“. Само захтевам да сваки Србин отвори сопствене очи и прочачка сопствене уши. 
 Пише: Драгослав Павков
„On i samo on (председник државе), dakle ne SNS kao stranka, mora javno da pokaze da je
iznad-stranacka licnost koju je Narod izabrao i da on odgovara samo
Narodu, dok su Vlade vrlo promenljiva stvar.“

И ја сам агитујући (између осталог и овде) за Николића на уму имао разлоге које ви наводите. Предлози за „шта даље“ су као да сам их сам писао… Међутим, све ово има озбиљну ману – неће да може у земљи индолентних мудросера – Србији, једноставно – овде то тако не функционише. 

Ево зашто: Од кад сам се пробудио, прочитао сам неколико текстова који доказују да сам у праву. Ратко Дмитровић у свом тексту протестује против снисходљивости према Хрватима, хрватским ауторима и политици, и предлаже да се Срби против тога боре на начин који су управо Х р в а т и патентирали и довели до савршенства – игноранцијом, тражењем слабих тачака код противника и њиховим истицањем уз истовремено занемаривање евентуалних врлина и њихово минимализовање. Што је наравно погрешно, прво – не долазе ове хрватске Сојке (па ни Раткова земљакиња са Баније, Српкиња наравно) у Београд по декрету већ по позиву; друго, нико није терао Београђане да слушају Дину Мерлина, већ су им странке-губитници на прошлим изборима делиле бесплатне улазнице, уз обилато коришћење медија у којима имају утицај за рекламу концерата. 
Када хоћеш да опљунеш младог, просечног Београђанина због недостатка патриотизма и националне свести, било би лепо да размислиш шта му се намеће као алтернатива: Мерлин – БМ Книнџа, Парни ваљак – Жаре и Гоци, Масимо Савић – Прелџије, Тони Цетински – Бора Дрљача. Само да напоменем, намерно сам у супозицију ставио „несрбијанце“; овде се подразумева да су једни другима супротстављени србијанци: Електрични оргазам – Освајачи, Кики Лесендрић – Коктел бенд, БГ Синдикат – Иван Гавриловић, јебиганезнамвише, али намера ми је да истакнем ноторну поделу на „урбане“ и „сељачке“ Србијанце. Зашто се овде, међу већ подељене конзументе „културних садржаја“ не би убацили и земљаци Нина и Тони? 
И још ти неко плати упад па ти сва лова коју си уштековао за викенд остаје слободна за вопи и евентуално „клаџу“?

И Цвијановићев текст у коме позива на некакво окупљање Србаља…

Око спасавања напрдњака!?

А њих би од пропасти као последице незнања, бахатости, неразумевања политике и калкулантства требао да спасава српски народ и то као неко национално благо, природни ресурс, ‘бем ли га?!

Коме уопште треба странка која је сакупљена с коца и конопца са једном и једином идејом – Освајање власти (и свега што уз власт иде) по сваку цену? 

За разлику од Ратка Дмитровића, ја гледам политичке ток-шоу програме, они ми помажу да схватим србијанску политику. САМО на основу онога што сам чуо или прочитао у ЈАВНО ДОСТУПНИМ садржајима градим своју перцепцију актуелног тренутка у коме се друштво налази… Немам инсајдерске информације и не тражим да се моји проценама верује на „кад ти ја кажем“. Само захтевам да сваки Србин отвори сопствене очи и прочачка сопствене уши.

А оно што је чињеница је следеће: 

Тома Николић је данас председник Србије, изабран по већинском систему вољом већине србијанаца. Само он, са свим својим манама и врлинама може бити стожер око кога ће се окупити патриотска Србија. Могао би то додуше бити и неки еминентни интелектуалац кад би имао муда да изађе пред бирачко тело и каже шта мисли да уради, али нажалост – такав се још није родио; не бива то у Срба.
Томина странка је нужно зло које је послужило да њега једног доведе на место на којем је данас. Што се мене лично тиче, већ данас Вучић може да поднесе захтев да се СНС брише из регистра… И притом ме баш заболе јесу ли попуњене све страначке квоте за управне одборе у јавним предузећима. Ево недавно, баш та странка је у један управни одбор у Новом Саду „инкорпорирала“ неписменог Рома свог коалиционог партнера… Јесмо ли за то гласали, мислим – ми, који немамо лични интерес везан за синекуре и „комбинаторику“?

Дакле, они који позивају на окупљање, прво би морали да буду начисто желе ли за циљ да поставе одбрану
1.једне институције (председника Републике) на којој се случајно нашао лик (Тома Николић) који је горедоле – углавном прихватљив већини „регрута“,
2.странке која је без Николића и (условно) Вучића обичан папирни тигар и решето за лов на мечке, или
3. просто имају намеру да постану Блиц уместо Блица, б-92 уместо б-92…
Ако је реч о намери под 1. (један), као месту од кога би требало почети са изградњом националног консензуса да институције бирамо сами, без утицаја мутних штребера – стојим им на располагању, знају где сам.
Ако је реч о давању неког „интелектуалног бекграунда“ странци превртача и сецикеса или борби за утицај на медијској сцени – снаћи ћете се и без мене.

3 mišljenja na „НС стандардно (одговор Предрагу Јовановићу)

  1. У нормалном друштву би се знао ред приоритета: нација – држава – породица – појединац. Странке ту нема, она је средство а не циљ. Ја сам Цвијановићев текст схватио више као позив Коштуници да сјаше са дрвеног коња и покуша да Напр(ије)дњацима понуди алтернативу жутилу – јер иза жутила стоји не само домаћи квислиншки култ, већ и Империја, док се Руси, Кинези и остали нама наклоњени странци углавном праве блесави. Е сад, Империја није што је некад била, али свеједно, мора се скупити петља да јој се каже "сиктер." Имају ли наши Хамлети ту петљу? Сумњам. Решење, у сваком случају, мора да буде скидање лудачке кошуље (од концепта УЖАС+"аутономне покрајине" до партократије) а не њено прилагођавање тренутном носиоцу. Не укидање сваког система, већ замена овог вештачког и смишљено лошег неким бољим и природнијим. А што се културе тиче, ту се већ дуго води расправа "кокош или јаје" – моги би да сачекају да се промени систем који форсира негативну културу, пре него што крену да стварају позитивну. Али ја мислим да ће управо стварање позитивне културе – тј. приче и песме засноване на вредностима, а не нихилизму – да отвори пут промени система. Оно што Дмитровић предлаже је реактивно, одбрамбено – недовољно само по себи, али корисна привремена мера. Али без активног, креативног приступа домаћих снага, и то би било узалуд.

    Sviđa mi se

  2. slazem se, ali ima nesto kod cvije sto me je pomerilo iz pameti i nateralo da malo dublje mislim; naime, u odgovoru na moj komentarcic on kaze da je, po njemu, najmanje rdjav deo nase elite upravo ova na koju se svi mi svakodnevno zgrazavamo, dakle politicka; i da vidis, pomislim na vojnu, na akademike, na knjizevnike, na spc… mislim, pomisli i ti, uporedi… dakle, to nam je sto nam je, kakav narod, takva i elita; vredi pokusati i sa ovim sto imamo, svetska situacija se menja… tamo sam ti pisao opsirnije… sistem cemo menjati kada se oslobodimo, jer valjda je jasno da nam je ovaj silom nametnut…

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s