Одговор Брм-у

Покушај коментара кога је Блогер одбио као предугачак:) Срећа што сам научио да текст сачувам пре него што кликнем на „сенд“ – иначе би свет остао ускраћен за ову умотворину:





Пише: Драгослав Павков

Брме, кључно је поглавље „Нема преоптерећења послом“; радиш онолико колико ти причињава задовољство, тј. колико ти је потребно. Али да би се то схватило, ствари треба  поставити на њихово место: 


Колико нам је заправо потребно? 
Да би се обогатио (ако ти је то потребно) мораш да се бавиш пољопривредом попут ових новокомпонованих „фармера“ које држава субвенционише док они од зараде – тек пунолетној деци купују аутомобиле, шаљу их „да виде свет“, праве баханалије од свадби које се после месец дана завршавају скупим разводом… 
Не постоји богати амишки сељак; свако ради колико му је довољно да квалитетно живи, поседује земље колико може квалитетно да обради…
 Али, опет се враћамо на почетак – шта ми овдашњи подразумевамо под квалитетним животом? 
Постоји ли Србин (осим мене) који тврди да му новац не треба? Наравно да не бих имао ништа против да добијем на лотоу (једино никако да одлучим да почнем да играм:), али добитак би подразумевао промену начина живота; за сад, са потребама какве тренутно имам – сасвим ми је довољно ово што имам. 
Деца су се школовала колико су мислила да треба; додуше, Аца мисли да му је и основна школа била дангуба, време проведено у школи он би умео много квалитетније да употреби 🙂 
Међутим, после пар година дружења са светом образованијим од себе – дошао је у фазу да је почео да прича о ванредном школовању, запослењу на бољем радном месту… Кад сам му исто то ја говорио пре неколико година, онда кад је било актуелно, имао је хиљаде аргумената против школе као бескорисне установе направљене да би младима загорчавала живот између два одласка у дискотеку. Али, то је његов проблем… 
Одаћу ти једну тајну: Радо бих му помогао у тој новој фази његовог одрастања и образовања, али не могу због принципа по којима функционишем. Пошто ме није послушао када је требало; сада мора да сноси последице. Како би иначе научио лекцију?
Помажући њему, дао бих лош пример Марку који је недавно почео да трабуња како јебеш школу, пошто две сестре образоване и паметне каквим их је Бог дао никад и нигде нису радиле а Аца – бараба и битанга за коју није сигурно да зна сва слова ради и од зараде издржава себе и „партнерку“. 
Човек из те две премисе вади конклузију да је школовање губљење времена… 
Срећу му квари  Ацина најновија потреба да се додатно образује, то ће морати да се расправи чим се сретну ових дана: Шта ће му ванредно школовање када (по Марку) јако лепо живи и као аквизитер за шта му нарочита школа и није неопходна!?


Када бих ја пристао да финансирам све глупости које мојој деци падну на памет (а многи то са одушевљењем раде) не би ми била довољна ни чета Амиша која би радила 12 сати дневно. Ни та наша чета не би могла да заради за све глупости које би њима могле да падну на памет… 
Овако, сви они знају да ћу ја у сваком тренутку произвести хране довољно за преживљавање – где ни они неће остати гладни; супруга зарађује колико је довољно за рачуне, гардеробу, одржавање аутомобила, неко путовање, ПОМОЋ деци- али не у свему што истрипују већ у ономе што се договоримо да треба да се уради…

Сигуран сам да би ти могао да се квалитетно прешалташ са „дорћолског“ начина живота издајући стан подстанарима и селећи се на неку Умку или Скелу; Проблем је што имаш интелигентну децу са уметничким амбицијама која су већ у фази да им је живот у центру Београда неопходан. Дакле, са „амишким“ плановима мораћеш да причекаш док се они истутње 🙂


Узгред, гледао сам својевремено сликопис Горана Милића по америчком Средњем западу; дошао је на фарму где се тови 20 000 свиња… 
На фарми живе човек, жена и син тинејџер. Милић пита газду, неког „реднека“, знаш онај тип који пати ако два пута седмично не оде на родео – шта ће му син студирати… Овај се чуди и узвраћа контрапитањем: Зашто би његов син ишта студирао? Све у вези свиња што може да му затреба – може да научи од њега и са интернета…

Сад, замисли колико је тај полуписмени сељак који тови 20 000 прасића уштедео јер свог сина није убедио да је „посебан“, да нешто заслужује само из разлога јер је благоизволео да се роди, да би од њега можда могао да испадне добар глумац, звезда гранда или неко слично чудо? 
Не, старији реднек је одлучио да ради оно што му је отац добро радио – да гаји свиње. И његов син ће вероватно бити добар одгајивач свиња који неће патити јер га Бог није дао да се мајмунише по позориштима, црвеним теписима итд. 


Како се (и кад) код нас, у нашем друштву десило да су људи почели да цене циркусанте и комедијаше, а престали да цене људе који својим рукама стварају нову вредност – ти ћеш ипак боље знати 🙂 Па напиши нешто о томе (са проредом и зарезима да сви могу да прочитају) кад будеш у прилици…

Advertisements

2 mišljenja na „Одговор Брм-у

  1. Проблем овог друштва јесте обезвређивање сваке врсте вредности. Лошим критеријумима обезвређена је интелектуална нова вредност у глобалу. А лоповским деловањем и крађом натеран је сељак да игра неку другу игру и да се довија како зна и уме. Мало сеоских домаћинстава прелази из руку оца на сина. Сви би ти млади са села „леба без мотике“ и онда пуне џепове разним „мегатрендовцима“ итд. А ко што рече Аца Поповић “ Нама су партизани обећали да ћемо после ослобођења сви да живимо у Београду“ нажалост тај партизански тренд се наставља и доводи до низа аномалија које су захватиле ово друштво. Зато и имамо толико не запослених интелектуалаца који својом дипломом не могу да створе нову вредност и обезбеде себи за храну који тај сељак производи. А ови које бирамо од својих појединачних сујета не могу да реформишу накарадни систем који је комунистичка власт устроила из идеолошких побуда. Тако да сада та револуција једе своју децу. У свему и свако би требао да има своју меру и ту је одговорност сваког од нас. Ако дозволимо да нам деца немају мере будућност нема шансу овде а ни ми. Текст је добар и полемичан.

    Sviđa mi se

  2. ОДГОВОР ДРП-У НА ДРП-ОВ ОДГОВОР БРМ-У

    Погрешно размишљаш Драгославе! Погрешно, искључиво и егоцентрично!

    Сви смо ми нуз-појава сексуалног сладострашћа наших родитеља. Ни тебе ни мене НИКО није није питао да ли хоћемо да будемо рођени и да ли хоћемо да дотични пар буде наши родитељи.
    Нисмо ни ми питали нашу децу (ја сигурно знам да нисам) Кад се само сетим како је било лепо правити их!
    А онда та деца порасту и ИСТО као што смо и нас двојица имали своје виђење света, имају и они своје виђење света и живота, које је (како се то данас каже) по дифолту, увек другачије од родитељског. Улога родитеља је да саслуша и да покуша да објасни и да аргументовано предочи оно што његово дете чека у животу, јер ту где је то дете сада – родитељ је био, а ту где се родитељ налази- дете тек треба да стигне.
    Еее, тај пут који дете треба да пређе КОШТА!
    Зато сам себи дао слободу да кажем да размишљаш егоцентрично, алудирајући на твоју изјаву “…мени новац не треба…“. Треба, Драгославе јер ниси САМ на овом свету, јер имаш пород и ОБАВЕЗУ да бринеш о њему ДОК ТЕ ИМА.! Наравно, увек можеш да кажеш да си дао што си дао и да више од тога не можеш! Али НИКАДА не смеш да кажњаваш своје дете доводећи га у ситуацију да СНОСИ ПОСЛЕДИЦЕ СВОЈЕ ПОГРЕШНЕ ОДЛУКЕ ЈЕР НИЈЕ ТЕБЕ, ЊЕГОВОГ ОЦА ПРАВИОЦА ПОСЛУШАО!!!! Поврх свега оправдање за такво твоје понашање поткрепљујеш примером неког фармера који гаји 20.000 свиња… а то је, сложићеш се (надам се) непримерено поређење, с обзиром да имаш једног вепра и 2-3 свиње, и да твоји укућани знају да ћеш им обезбедити увек довољно хране, а за остало нека се сналазе сами кад нису хтели да слушају тебе!
    Изненађен сам да је за тебе пун стомак обележје живота!
    Храна јесте потребна као и новац (а шти ти негираш), али “признајеш“ да је твоја супруга запослена и да она својим приходовањима обезбеђује СВЕ оно шти ти гајењема тог једног вепра и те две-три крмаче НЕ МОЖЕШ. Објасни ми, молим те, зашто се толико одушевљаваш рачуницом колико је онај “реднек“ фармер уштедео за живота НЕ ШКОЛУЈУЋИ свог сина… ако ти НОВАЦ НИЈЕ ПОТРЕБАН, онда не би требало да те одушевљава колико је неко успео да уштеди. Душко Радовић је лепо рекао: “ Неки родитељи, који имају добар однос са својом децом им поштено кажу да не могу да им дају паре јер их НЕМАЈУ… они други им не дају “ИЗ ПРИНЦИПА“ ! Да ли су то принципи на основу којих ти функционишеш?
    “Када бих ја пристао да финансирам све глупости које мојој деци падну на памет…“ то је нешто што ТИ сврставаш у ГЛУПОСТ… промену схватања и односа према животу, изражена кроз жељу за стицањем нових знања и звања. Ова жеља не може да буде “све глупости“, она може да буде знак да је неко нешто схватио и да се усудио да изрекне пред тобом такву једну ГЛУПСТ. Деца нису глупа… нама се само чини и од нас самих зависи да ли ћемо им поштено признати да немамо пара или ћемо им рећи да су закаснили и да сада нећемо да им помогнемо ИЗ ПРИНЦИПА. Наравно, ја не познајем твоју децу уопште и дозвољавам могућност да грешим, али ка отац моје деце НИКАДА им нисам рекао да нешто не може да се догоди ИЗ ПРИНЦИПА. Покушавао сам да им објасним своје виђење конкретног поблема/ситуације и УВЕК им помагао (у границама својих моћи)… Шта мислиш Драгославе зашто се налазим у својој 61 годин у Нигерији? Њихових пуних стомака ради? То сам могао да им обезбедим и у Србији. Оно што НИСАМ могао да им обезбедим у Србији је достојанственији скроман живот и напредовање у образовању.
    Зарад те твоје изјаве (о финансирању глупости) сам дао себи слободу да напишем да размишљаш искључиво.

    Поздрав

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s