РЕ(О)ВУЛАЦИЈА

  забрањена је револуција. Дјеловање надахнуто превратничким идејама санкционише се и сузбија подзаконским актима. Некад угледни комунисти, сада врстни бусинессмани морају наћи начина да остану у сједлуЗадатак је свјесних партијских идеолога да разоружају још у повоју бујање силе преврата.
 Једнакост пред Законом као једино могућа овоземаљска опција, просто нам не иде: не трпе је сами борци обновитељи, достојанство сваког грађанина Државе изгледа  толико смијешно и неприхватљиво . Нема тога Закона који може изједначити чланове и нечланове Партије
 
пише Ратимир Вујачић
Сваки Устав има одређени став што је на срећу најчешће и случај. Тијем начином се успоставља идеја и пожељно стање ствари. Истим ударцем зауставља се плурализам и непријатељско дјеловање у неразумности његовој. Иномишљеници су ђетиње наивни обашка сувишни на путу наше демократизације. Нека речу, бандоглавци, што имају и ми ће мо то свакако узети у обзир приликом осуде њиховог дјеловања и смјерница за наш даљњи рад.
Уосталом, свему смо наредни: вољни вазда да промијенимо идеју прије него идеја промијени нас. Идеје пролазе ми остајемо. Тако је било и биће. Ништа није толико битно да би завриједило нашу жртву. Ако нешто треба измијенити или допунити, вазда можемо организовати двотрећинску и трочетвртинску, четворопетинску већину… са јачим буџетом спремни смо намирити и десет десетина. Чим се појави нова идеја на хоризонтуето нама нове револуције. Боље ми него непријатељи.

Устави су подложни промјенама у мјери којој смо ми постојани. Стога треба мислити на времена коријенитих промјена и буна која могу услиједити. Протекло је више од 20 година нашег континуираног обновљеног револуционарног рада. Под претпоставком да се вријеме не убрзава, пред нама су гибања која ваља претећи, предуприједити и сасјећи у коријену. Предстојећи револуционарни талас по реду вожње надолази већ сљедеће деценије. Чека се само спонсор. Посљедице таковог дисконтинуитета могу бити поразне по снаге које су темељна структура и континуитет ове земље. У најновијем случају марљиве привреднике и прегаоце: муком стеченотаман се заималокад ето однекуд нове фртутме, обнове и транзиције. Некад угледни комунисти, сада врстни бусинессмани морају наћи начина да остану у сједлуЗадатак је свјесних партијских идеолога да разоружају још у повоју бујање силе преврата. Стога, већ сада ваља радиту на обезбјеђивању потребне већине за Уставне промјене.

На самом почетку, због важности материје неопходно је истаћи и масним словима уписати сљедеће: У Републици ЦГ забрањена је револуција. Дјеловање надахнуто превратничким идејама санкционише се и сузбија подзаконским актима. Сами револуционари били би суставно третирани док у крајњој линији и коначно не потпадну под надзор службеника у бијелим мантилима. Мало је грубо али ти момци немају изразитог смисла за реалност: пуни су борбеног духа али им далеки циљ револуције непрестано измиче у будућностдок се на крају сасвим не замрсе и погубе на стрнапутицама повијесне и хисторијске збиље. Само на први поглед изгледају здраво. Занаго пате од надуване амбиције и духа освете. Ту недавно је један приучени, али тим више ватрени, хисторичар (у ТВ разговору) подучавао угледног револуционера – Титиног генерала – за шта се он са дружином уствари борио. Виспрени старац се бранио колико је могао, залуду, полихисторик је имао завршну ријеч.
А како и не би – учењак је благонаклоно спасио што се спасити може: основна економска поставка револуционара наших брда и нахија показала се (у њиховим рукама) неодржива. О братству и јединству као хуманој окосници преврата, јединствено су се изјаснила сама браћа. У компартијском појмовном апарату данашњи инвеститори, које мамимо на све начине да приђу к нашим ресурсима, нијесу друго до окупатори, младокомунисти који их призивају – тајкуни, безочни буржуји и петоколонаши. Којима нема ко да суди… Ипак, настављачи и носиоци рев. бакље чувају их у њежној успомени – дапаче – пронашли су, научним методом, њихове трајне заслуге. Поштено. Револуционарно братство.

Није неки марифетлук одгонетнути да ће сљедећа револуција бити у знаку уравниловке. Једнакост пред Законом као једино могућа овоземаљска опција, просто нам не иде: не трпе је сами борци обновитељи,не пријања за њихова хумана начела и атеистички револуционарни лик. Достојанство сваког грађанина Државе изгледа им толико смијешно и неприхватљиво да је истима грехота о томе и мислити. Нема тога Закона који може изједначити чланове и нечланове Партије – нас и непријатеље – који мијењају име али ћуд никад.
Били су противу друштвене својине и заједничког казана, сада подривају и оспоравају поштено зарађено. Позивају се на Закон кад њима одговара. Зна се ко смо – ’дје је нама мјесто а гдје њима. Ништа од једнакости као могућој стварности. Та могућност је онемогућена рекао би С.М. незаоблазни идеолог пролетерске и потоње револуције. Волио је да има Јахту али ју нема… будуће редовно догађање народа може да рачуна на њега. ‘Дје је та Јахта огањ ју сагорио.
Advertisements

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s