ВУЛЕ БУЛЕ

Да их информише о томе да нам прети банкрот  уредно се уздржала и једна независна институција, коју грађани финансирају да би за њих штитила јавни интерес

догма о нужности разних резова један од последњих табуа који су остали у јавности.
 ниједан од економиста у току кампање није нашао за сходно да нас обавести о предстојећем грчком сценарију…Зар информацију о тим  проблемима није требало да саопште и економисти, скупа са Фискалним саветом, пре три месеца, када је почела предизборна кампања?
 У кампањи никакве мере штедње нису помињане па, према томе, грађани нису гласали за њих
све препоруке економиста увек су у интересу капитала.

 

пише Владимир Милутиновић
Можда се неко још сећа да су предизборне милијардепљуштале као киша, улагала се милијарда у ово, милијарда у оно, као да милијардерасту на дрвету и да нема никаквих проблема да се до њих дође. После избора, ствар се потпуно изокренула. Сада нам прети банкрот ако не усвојимо хитне мере штедње, које су наравно усмерене према грађанима, али о којима исти бирачи-грађани нису смели ништа да чују пре избора. Да их информише о томе, уредно се уздржала и једна независна институција, коју грађани финансирају да би за њих штитила јавни интерес, али Фискални савет, о коме се ради, није сматрао да би у интересу грађана било да знају шта им се спрема после избора.
Сада се од чланова Савета и реакција на њихова упозорења не може живети: „Јавностмора да схвати да није могуће и даље живети као до сада”, каже један од чланова Савета, „То је оно што ће морати да се учини“, каже други. Економисти варирају претеће формулације:  „Љубомир Маџар  закључује да политичари овог пута немају избора.”, Борис Беговић: “мора да се смањује јавна потрошња, што значи предузећа без субвенција, отпуштања из јавне службе, номинално замрзавање плата и пензија, а то значи њихово реално умањење.”, “Ђоговићкаже да ћемо овога пута морати да послушамо заповести ММФ-а.”,  Зец: “Овакав раскорак се више не може одржати”, Даница Поповиц: “Мораћебити замрзнуте плате и пензије, мораће да се отпуштају људи из јавног сектора, мораће да се повећа ПДВ. То ће све бити притисак тог ММФ. Ова влада ће морати да буде строжија, мораће једноставно да буде.”
Занимљиво је да ниједан од економиста у току кампање није нашао за сходно да нас обавести о предстојећем грчком сценарију и да је јавни дуг толико велик, а да су обећања о повећању плата у јавном сектору (СПС) и о улагањима у инфраструктуру и бенефиције (ДС) нереална. Сад је, међутим, касно. У кампањи никакве мере штедње нису помињане па, према томе, грађани нису гласали за њих. Уколико сматрају да било шта сада “мора”, а што није поменуто у кампањи која се завршила пре 15 дана, економисти би требало да се заложе за нове изборе или макар за референдум о мерама штедње.
Наиме, није довољно да се, попут Миодрага Зеца, каже:“Ти у изборима причаш да ћеш урадити једно, а то уопште не можеш да урадиш. Овде су сви гласали за повећање плата и пензија, а сада политичари морају да раде све супротно од онога што су промовисали. И то је проблем политичког тржишта… Овде онај ко води владу мора да буде свестан капиталних проблема и да их јавно саопшти!” Зар информацију о тим истим проблемима није требало да саопште и економисти, скупа са Фискалним саветом, пре три месеца, када је почела предизборна кампања? Или, како каже Зец: “Неко треба да каже шта је истина, па да  видимо шта да радимо!” Да, томе служе избори, а не време после избора.
Кад се све ово погледа, показује се да је догма о нужности разних резова један од последњих табуа који су остали у јавности. Економисти нису никакви заштитиници јавног интереса који се супротстављају нереалним политичарима. Сасвим је обрнуто. Који се то политичар тачно, изузимајући Дачића у кампањи и у преговорима око владе, не би сложио са препорукама економиста? Ниједан. Одлазећи премијер Мирко Цветковић се још у кампањи заложио за нови аранжман са ММФ, који захтева све ове мере које се сад предлажу. Зашто економисти по правилу немају ништа против апсолутне медијске контроле, ако им је толико стало до истине коју треба саопштити јавности? Зашто се служе манипулацијама, попут флоскула о реалном и јавном сектору или о односу плата у једном и другом? Како то да је апсолутна отвореност контролисаних медија за њихове апеле коинцидирала са преговорима о састављању владе у току којих треба сломити наше станд-уп левичаре из СПС и ПУПС, не би ли пристали на мере које су супротне њиховим обећањима. На страну што су све препоруке економиста увек у интересу капитала.
Надајмо се да ће ова кампања у корист мера штедње спласнути када се формира влада. До тада ћемо морати да трпимо економисте у медијима у улози булија који помажу да се наметне програм за који нико није гласао.

http://www.filozofijainfo.com/

Advertisements

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s