Коментар на текст Александра Павића објављеног у Печату под насловом: Српски избори – хаос пренет и на „алтернативну“ понуду

На пример, једна политичка организација у свој програм убаци да ће тражити квалитетне, поштене и стручне људе које ће кандидовати за државне функције – а онда се испостави да таквих људи нема у држави, или ако их и има – сви су чланови руководства те организације.

НОПО је искористио лоша законска решења и на мала врата ушао у конкуренцију за Скупштину…







Пише: Драгослав Павков



Стандардно добар текст господина Павића; међутим, мислим да је неопходно расправити неке ситнице…Идемо редом:
НОПО је искористио лоша законска решења и на мала врата ушао у конкуренцију за Скупштину…
Аутор тврди да је постојеће решење лоше, да фаворизује „велике“ странке (без обзира на то како су дошле до „првог милиона), а истовремено се мршти на политичку странку (за коју и сам каже да је основана са циљем да мења лош изборни закон – између осталог) koja je успела да пронађе рупу у закону. Да појасним:
Када би доносиоци закона били у стању да донесу законе које није могуће релативизовати живели бисмо у идеалном друштву; на пример – ко не поштује закон о финансирању странака кажњава се тако што му држава брише странку из регистра а њему забрањује да се бави политиком. Али, такво решење се вероватно не би допало етаблираним странкама (без обзира на то како су дошле до „првог милиона“), неким новима које мисле да је дошло време да капитализују своје богато антирежимско деловање, а највише би погодило једну професију – адвокате. Они би могли да затворе своје канцеларије и потраже други начин да зараде хлеб насушни… У друштву које би функционисало на описани начин – не би постојале олакшавајуће околности за окривљеног, између осталог и зато што нико не би успео да их нађе и представи суду – осим самог оптуженог, који је у својеврсном сукобу интереса, па има смањен кредибилитет.
Уосталом – ни судови нам не требају… Програмери би без проблема направили софтвер који би обрађивао податке о извршеном делу, препознао закон који се бави том тематиком и одредио санкцију.  
На пример, једна политичка организација у свој програм убаци да ће тражити квалитетне, поштене и стручне људе које ће кандидовати за државне функције – а онда се испостави да таквих људи нема у држави, или ако их и има – сви су чланови руководства те организације. Компјутер и његов „ригидни“ софтвер би препознали превару симпатизера, не би било браниоца да објасни да су и кандидати „квалитетни, стручни и поштени“, да се оно из програма од самог почетка управо на њих и односило – и брисали би ту организацију из Регистра, док би њени руководиоци завршили политичАРСКУ каријеру. Јер не би било суда коме би правници склони тој организацији могли да изложе околности које јој иду на руку.
Дакле, таква супозиција је нереална, никад није и никад неће (надам се) бити реализована, а странке и покрети ће и даље покушавати да изврдавају прописе који им намећу ограничења. Ако је то тако, у тексту постоји недореченост: Аутор очигледно мисли да постојећи изборни закон и прописи који га прате не ваљају. Али, они који су због таквих прописа оштећени, не смеју да покушавају да их „заобиђу“ иако то „велики“ раде свакодневно, чак постоји и професија (адвокатска) у којој се успешност мери капацитетом да се препознају и експлоатишу „рупе у закону“ !?
Лично, противник сам било каквог фаворизовања мањина у политичком смислу; близу сам става да би теоретски по оваквом закону врло лако могло да се деси да мањине (под условом да нађу заједнички интерес) блокирају рад Парламента а самим тим и државе.
Замислимо да се једног јутра пробудимо, НАТО покупио пинкле и отишао са Космета, Еулекс такође, а наши усрећитељи из ДС-а нас обавесте како су постигли величанствену победу, вратили Космет у уставноправне оквире Србије уз само један мали и безначајни услов који им је наметнула „међународна заједница“ – да два милиона новопечених бирача на изборима гласа по изборном закону који важи за „националне мањине“, тј. да за њих не важи цензус од 5% већ исто што и за Роме, Влахе, Египћане, Мађаре… Да ли бисмо се помирили с тим, или бисмо поново хистерично попут некад Милошевића приступили променама Устава, што би онда узрочно-последично изазвало отпор оних који губе привилегије. Питање је реторско и није потребно да се трудите око одговора;
НОПО није учествовао у доношењу лошег законског решења и сасвим је легитимно искористити његову несавршеност ради подношења листе за предстојеће изборе. Директног кршења закона нема, јер у самом закону нигде нису наметнута ограничења припадницима српског народа да оснују странку која би се бавила заштитом права било које мањине па самим тим ни Влаха. 
Уосталом, ни Чеда Јовановић није геј али се веома гласно и агресивно залаже за „права“ хомосексуалиста. Притом, ником битном не пада на памет да га због тога нападне, напротив – то му је отворило врата свих могућих медија, што га је довело до тога да се на изборима бори не за цензус (што би будући на вредности које заступа био ред) већ за место у новој Влади.
Коначно, Они који имају дилеме у вези НОПО једноставно неће гласати за њих него за оне са којима нема непознаница, оне које добро познајемо. Па наздравље.

Друго питање које сте покренули везано је за Ђ.Вукадиновића и његово ангажовање на листи НОПО; није ли чињеница да већ годинама коментатори по „патриотским“ порталима и форумима захтевају да се аналитичари – дакле људи који „се разумеју у политику“ – нађу начин да се у дебату укључе и на начин конкретнији од писања дугих и досадних текстова у којим је све речено и прежвакано на стотине пута. Ево, Вукадиновић се одважио да свој кредибилитет стави пред суд бирача и – изазвао нападе са обе стране политичке сцене. Сад, ако је то жртва коју он лично треба да поднесе како би се Срби (макар у нападу на њега) ујединили, мислим да му је место у историји осигурано… Али, зар вам није непријатно да се макар и на тренутак нађете на истом послу са Мишом Васићем, Татјаном Тагиров, Мирком Ђорђевићем, Петром Луковићем ? 
Читајући коментаре по патриотским порталима и форумима често се може видети реченица: „Ако је (име убацити по потреби) овај другосрбијаш против – ја сам за!“, што је постало такорећи опште место оних које смара да читају (дугачке и досадне) анализе, али који имају врло важан глас на изборима; зашто за нас неколицину који подржавамо НОПО само за тренутак не важи исти аршин?
Одузимање гласова „патриотској опозицији“…
До пре месец дана, тачније до Великог петка било је уобичајено да опозиција напада Двери као неког коме је смисао постојања да опозицији „украде“ што више гласова и тако одлучујуће помогне режиму да остане на власти. Чак постоје информације „из поузданих извора“ да лично Ђилас финансира ту организацију… Сада су се ствари унеколико промениле, сада су на тапету НОПО…
Ако је то цена свесрпског уједињења – нека буде; али било би лепо да неко напише шта то са програмом НОПО и Иницијативом за спас Србије НСПМ није у реду. До сада смо видели једино труд екипе са Пашчаника и Е-новина. Патриотски аутори су се углавном бавили „неморалом НОПО“ који покушава да на мала врата уђе у политику, а највише им се замера што им је на листи Ђорђе Вукадиновић. Што и није неки разлог за напад, барем није најразумљивији ширем кругу читалаца.

Управо јуче, некакав Управни суд из Београда донео је решење о поништењу листе НОПО… Наводно, неки незадовољни грађанин поднео је жалбу том (иначе ненадлежном) суду у којој је навео да НОПО није предао 10 000 правоваљаних потписа. И „суд“ је под хитно заштитио права оштећеног грађанина тако што је без позивања друге стране да се изјасни и без извођења доказа донео решење о поништењу листе.
Синоћ у 21,30 Републичка изборна комисија је укинула решење Управног суда и вратила листу НОПО у изборну процедуру… 
Дакле, игранка без престанка траје, они који тврде да је НОПО странка режима која је створена ад хок да би спречила опозицију да победи – добили су још један „аргумент“ за своје тврдње, пошто се зна да РИК бира и поставља режим. Додуше, и Управни суд је орган преко кога режим управља државом али – кога брига. Све што „доказује“ оно што ја тврдим – узећу са шведског стола на коме су аргументи, оно што моје ставове доводи под сумњу – занемарићу као нешто што је смишљено да би ми замаглило перископ… Господине Павићу, ви се до сада нисте служили оваквом методологијом… Немојте ни од сада.
Advertisements

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s