Драгослав Павков: Превремена ејакулација

Небојша Бакарец:
Поштовани, 
колико ме сећање служи, прво сте били симпатизер и гласач ДСС-а. Потом сте подржавали Напредњаке. Након тога сте поносно, ако ме сећање не вара, обзнанили да сте постали Дверјанин. Данас сте на тринаестом месту НОПО листе. Ако сам нешто погрешио, извињавам се. У сваком случају објасните молим вас ваша лутања. Није ли то превише? И где је ту компас? Поздрав
 

 





 

Пише: Драгослав Павков







Част ми је да моје име лик и дело дуго времена заокупљају Вашу пажњу… Па да објасним, мада не верујем да ћете схватити, али – ко зна зашто је то добро.

Заправо, прво сам био симпатизер и гласач СРС. 
Онда се једног дана десило светско чудо, па су сви Шиптари из Јуника, Малишева, Србице, Великог Трновца и Ђаковице изашли на србијанске председничке изборе и одузели заслужену победу председнику СРС. 
У шта наравно нико са два грама мозга није поверовао, очекивале су се демонстрације за одбрану народне воље – али та странка је одлучила да поступи „државнички“ и призна одлуку РИК. Тада сам схватио да је с њима све могуће, вероватно и колективни прелазак у ХДЗ, па сам им ускратио симпатије. 
Надам се да сте успели да по’ватате…
После тога, десио се 5. октобар… Један човек који се зове по селу из кога су му преци (или тако некако, ви ћете боље знати), рекао је да може да нас погледа у очи. НараВНО, НИКО ОВДЕ НИЈЕ ДИЈАБОЛА, ПРОЧИТАО САМ МУ БИОГРАФИЈУ КОЈА МИ ЈЕ БИЛА ДОСТУПНА, ВИДЕХ ДА ЈЕ СТВАРНО РЕЧ О ОБРАЗОВАНОМ (сори капс лок), поштеном и релативно сиромашном човеку који живи од свог рада а не од муљања и грантова. 
Када сам видео шта ДОСманлије раде њему и његовој метиљавој странци пуној уштројених мудросера поступио сам као већина Србаља – одлучио сам да покушам да им некако помогнем… 
Када су их избацили из Скупштине, када су бивши комунисти, пребези из  СПС-а почели да их напуштају ја сам потписао приступницу и учланио се у ДСС. 
Није ме занимала никаква функција, учествовао сам у страначким активностима на локалном нивоу и нормално пратио активности руководства. Уместо да странка (којој су се некако омакле две Владе) постане све јача, уређенија и организованија – постала је све затворенија за чланове и симпатизере а све отворенија за тајкуне и криминалце.
Руководство је донело неколико неопростивих и погрешних одлука и тако изгубило много чланова и симпатизера.

 „Враћање мандата народу“ је најеклатантнији пример недостатка осећаја за политички тренутак, личног кукавичлука Војислава Коштунице и недостатка државничке одговорности према грађанима који су ВАМ дали поверење. Ако се ту дода непрекинута сарадња на локалном нивоу са највећим лоповима од Багдада до Београда,то ми је било сасвим довољно да општинском одбору напишем мејл који можете прочитати у архиви (Р)еволуције, и да  дигнем руке од ДСС-а. 
Довде је ваљда јасно…

Са „Напредњацима“ никад нисам имао никакве везе, осим што сам пратио један њихов митинг и о томе написао текст… После „жеђогладовања“, за мене су постали „напрдњаци“ (част изузецима), а писање о њима препуштам људима са бољим живцима.

Двери су ме заинтересовале када сте Ви осетили потребу да их нападнете и оптужите да вам отимају гласове. Чуј – ВАШЕ гласове!? 
После оне наше мале преписке потписао сам „покретницу“ и ступио у везу са „старешинством“… Помогао сам им у пар ситница, написао пар афирмативних текстова о Новом народном договору и начелима за која се залажу и то је све. Био сам заинтересован и оран и за већи рад али … нисмо се нашли.
Данас сам према тој организацији нешто критичнији него пре годину дана, али као што сте имали прилику да приметите – ја вам нисам типични страначки војник… 

Волим да комуницирам са паметнијима од себе, од оних који имају дипломе очекујем да умеју да ми објасне ствари које ми нису јасне; ако за то нису способни, немају воље за штагод тако, или из било ког другог разлога одбијају да ме просветле – за мене нису ауторитет. 
Не би било лепо да у сред предизборне кампање критикујем политичку организацију чијим сам се делом до недавно осећао, мада сам сигуран да бисте ми на томе били захвални. 
Заправо, и нема ту неке крупне приче; Двери и даље сматрам патриотском опцијом која ради користан посао. Када прођу избори а сигурно пре ванредних који ће се убрзо одржати, доћи ће и они на дневни ред. Да не буде неспоразума – да се није појавила НОПО гласао бих за Двери и то не само ја већ сви на које могу да утичем. 
Ето, припремио сам колица на којима бих на биралиште довезао баба-Румену, комшиницу која лежи већ 12. година али има бирачко право… Сад, бака ће уместо за Двери гласати за НОПО – али шта је – ту је. 
Ово вероватно не капирате, али могуће да сам ја крив: Дао сам вам премало информација да бисте извели исправан закључак. Преживећете.

Ниједан Од Понуђених Одговора…
О овој странци је у последње време писао кус и репат. Углавном, нико се не обазире на програмска начела странке (па нећу ни ја, јебеш начела…) већини аутора трн у оку је Ђорђе Вукадиновић… Који узгред буди речено и није члан странке. О њему се зна све што је потребно, често нападан и оспораван, ни он не остаје дужан опонентима. Оно на чему му се мора одати признање је аналитичност и борбеност. И труди се да представи и објасни своје ставове. Код Вукадиновића се ништа не подразумева; он је професор и воли да подучава… Кога брига за његову професуру на Филозофском; што лепо није купио докторат па Бог да га види 🙂 Вероватно га је могао добити врло повољно док је био у љубави са „србском патриотском интелигенцијом“, али пропустио је прилику. 
Код ових актуелних нема ништа за „Џ“, њима увек фали лове…
Само, како год окренеш – његово појављивање на листи НОПО, овој странци је дало медијску пажњу и дозу озбиљности. 
Не би Ђорђе Вукадиновић улетао у неку причу са неозбиљним авантуристима жељним публицитета. 
Мада морам признати да ме екипа из НОПО посебно одушевила:
Без икакве инфраструктуре, новца, приступа медијима, из једног стана на Бањици који је претворен у командно место – Никола Тулимировић, Милош Павловић, родбина и комшилук су данима телефонирали, „емајлирали“ и координирали активностима око прикупљања потписа на изјаве подршке листама НОПО. 

У мом граду, ја сам потпуно сам два дана сакупљао потписе, а трећег дана поступајући по захтеву РИК да се допуни списак пред судског оверивача привео сам последњих десет Сомбораца који неког већ нису подржали.

Тачно је, тринаести сам кандидат на листи за Народну скупштину; нису могли да се сете никог паметнијег па су ставили мене… Што је за мене велика част – бити кандидат за народног посланика, ‘еј!
Али није мене Бог дао да у Скупштини играм „солитер“, изигравам фикус и касирам хиљаду еврића месечно… Где наћи 130 000 људи који би гласали за НОПО? Већину сте Ви и Вама слични већ корумпирали десним патикама, уговорима о делу, радом на одређено време, „пројектима“ и сличним чудесима. 
Ко данас има право да замери просечном грађанину што је преплашен наказама које по телевизијама искачу из свињаца и пластеника, жвале туђу децу и сликају се са туђим женама – партијским другарицама? 
Од ове земље, Ви и Вама слични направили сте шабачки вашар на коме је све на продају. 
Потомци поносних Солунаца, победника из седам офанзива и чувара српске нејачи од усташког ножа – данас носе по неколико партијских легитимација и шацују која странка више „поштује“ своје гласаче. 
Срби више немају начела, само „у се’, на се’ и пода се’ „. 
Искрено сам се обрадовао једном чичи који је дошао да ми потпише подршку, али под условом да не мора да се „учлани“… 
Рече, „… само да неко ОВЕ отера, па макар био и црни Циган… Знам да сте ви мали и да ту не можете нешто нарочито, али макар их натерајте да се осврћу, да им преседне све што су покрали.“ 

А сад мало о компасима…
Где је ту компас?“ – питате!? А шта се тачно Вама код мог компаса не допада?
Све ово горе написано знали сте и до сад, али вам Павловљев рефлекс не да мира; реагујете на кључне речи, као Гугл. На пример на: Двери, НОПО, Вукадиновић, ДСС, странка, дисциплина, Коштуница… 
Реагујући на текст г.Драгића поменуо сам неке од странака и разлоге због којих сам у њих разочаран. Је ли то забрањено по неком закону? То је мој лични доживљај, може бити да грешим – али до данас се није нашао нико ко би оспорио било шта од овога што тврдим (неспособност, непотизам, зихерашење…). Сви аргументи људи сличних Вама своде се на то да се више није могло обзиром на околности… 
Нажалост, не могу да избегнем помињање ДСС-а, побогу човече – па били сте у власти већи део мандата ДОС-а! Ја вас јесам извесно време подржавао док сам мислио да би од вас могло испасти нешто корисно, али немојте ми давати значај који немам: Ја вас нисам ни довео ни држао на власти, мене нико није питао слажем ли се да Париводић, Лончар и Бубало буду министри, да онај Томић буде директор Колубаре, да улазите у дужничко – поверилачке односе са тајкунима, итд. И ја бих (као бивши гласач погрешне странке) волео да могу да избегнем да се бламирам, али ето – одабрао сам да на овај начин утуцавам време па морам неки пут да се изложим и самокритици. 

Са друге стране, када бисмо пошли од претпоставке да ваш коментар који је иницирао оволико писаније није смишљена провокација већ размишљање релативно поштеног човека који не може да схвати како неко данас може подржавати једну странку, јуче је подржавао другу а прекјуче трећу, можда би и имало смисла одговорити кратко и јасно, једном за сва времена:

Ја Драгослав Павков, одувек се сматрам српским националистом и родољубом, либералом и демократом по уверењу. Целог живота покушавам да пронађем политику која ће чврсто стати на становиште „Све за Србију – Србију ни за шта!“. Многи које сам имао прилике да слушам су се заклињали у верност тој идеји, али до данас нисам наишао на организацију која је спремна НА СВЕ да би заштитила минимум националних интереса.

Пошто се налазим у цвету старости, наставићу да трагам за њом, и до краја живота ћу о добрим идејама говорити добро, а о лошим – лоше. Могу да верујем једино идеји – људима само делимично. Идеја се не може покварити и девалвирати – човек може итекако. 
Дакле, добра програмска начела може написати скоро свако, али за њихово спровођење су потребни људи. Немам никакав проблем са програмом Ваше странке, као што немам ни са Новим народним договором Двери (СРС сам мало испустио из фокуса – признајем), већина написаног ми се допада, уосталом – због тога сам и гласао за вас… 
Али не верујем да људи који данас позирају на телевизијама могу да остваре било шта од обећаног. Због тога би било поштено да се склоне и предају команду другима, некомпромитованима, или да се помире са одласком гласача. Инсистирање на погрешном приступу проблему и истовремено тражење лојалности од разочараних гласача је … поремећено.
Поздрављам Вас.


  

Advertisements

5 mišljenja na „Драгослав Павков: Превремена ејакулација

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s