На двору Снежане Маловић

мислим да  склоност „митологији“ и нема много  везе с тим колико ко зарађује, више је реч о психолошком профилу особе која тражи и прима мито

„…laž nije zakonom predviđena kao krivično delo.“

„…на прослави није било никаквих голих девојака, а и да је било – шта вас брига, платили смо својим новцем…“ 

има ли смисла подржавати сиромашне ћате у борби за повећање плата, а они новац који су тешком муком отели од пореских обвезника троше на синдикалне чланарине, од којих се опет плаћају гологузе хостесе са чијих  модрих тела[1] „синдикалци“ пасу пршуту и сличне деликатесе?




Пише: Драгослав Павков
„ У Кладову јели са тела голих девојака“ – новински је наслов на који су пажњу први обратили они који у новинама читају рубрике типа: „скандал, лајф-стајл, џет-сет-свет…“. А онда се вест претворила у случај који би у свакој нормалној држави морао да уздрма један од њених стубова – судство.
И у Србији би – да је Србија иоле нормална. То јест – да су Срби онакви каквим воле се представљају (и осећају).

Пре извесног времена, у Кладову је одржана прослава синдиката запослених у правосуђу. Чисто истине ради – није реч о судијама и тужиоцима, већ о „писарима“ – дакле о административним службеницима који издају уверења, потврде, копирају писмена, итд. О оним службеницима са којима је цела нација саучествовала када су у лето 2010. године тражили повећање својих срамно ниских зарада. 
Да подсетим – одмах након „октобарске револуције 2000-те“, покојни министар правде Владан Батић  за своје колеге из бранше је „избоксовао“ плату од тадашњих 1000 ДЕМ са дебилним образложењем да судије и тужиоце – ако буду добро плаћени – криминалци неће моћи да подмите J Истовремено, плате административаца су остале у границама државног просека; ако се зна да је највише њих са средњом стручном спремом, да раде на местима где се не може мућкати са отежаним условима рада, утицајем на здравље, нема ноћног рада и рада празником  – лако је замислити о колико лошим зарадама је реч.
Лично, мислим да  склоност „митологији“ и нема много  везе с тим колико ко зарађује, више је реч о психолошком профилу особе која тражи и прима мито; надам се да нам је то остало од Турака и да нам није у генима... Судећи по турским серијама на које имам прилику да бацим поглед – корупција је у том друштву начин живота, од двора  отоманских султана, до најмизерније ашчинице у Малој Азији. А Срби су – иако само „раја“ – пола миленијума ипак били део тог друштва.Једноставно – ако вам нико не нуди „бакшиш“ – вероватно и не вредите много; познато?
Ко су у Србији „најугледнији“ људи? Они чије су провизије највеће.

Елем, запослени у правосуђу су водили огорчену борбу са представницима Владе којима се нису уклапали у агенду, који су на њих гледали као на последњу рупу на свирали, све док нису ступили у штрајк и блокирали рад већине судова у земљи. Један од најистакнутијих појединаца у тој борби за паре била је „секретарка“ синдиката запослених у правосуђу Слађанка Милошевић – особа која је непуне две године касније скроз побрљавила – што би се рекло – изгубила је компас.
То име ми је запало за око још у време поменутог штрајка, када је госпођа Милошевић оптужила тадашњу министарку финансија да лаже речима: „… laže u produženom trajanju“, ali da krivičnu prijavu protiv nje Sindikat ne može da podnese jer laž nije zakonom predviđena kao krivično delo.“ Иначе, „лаж“ Дијане Драгутиновић се састојала у томе да министарство финансија не може да повећа плате судским писарима јер му то не дозвољавају међународне институције које надзиру србијанске финансије.

Две године касније имамо прилику да видимо како је г-ђа Слађанка  успешно испекла фишкалски занат, па је новинару „Курира“ на његово питање да ли је тачно да су на синдикалној прослави у Кладову уприличене баханалије достојне Калигуле, све са тацнама за предјело од голих хостеса – одговорила са: „Није тачно, на прослави није било никаквих голих девојака, а и да је било – шта вас брига, платили смо својим новцем…“ 
Овде ћемо стати, јер бисмо овако могли до сутра: 
Од тога, је ли имало смисла подржавати сиромашне ћате у борби за повећање плата, а они новац који су тешком муком отели од пореских обвезника троше на синдикалне чланарине, од којих се опет плаћају гологузе хостесе са чијих  модрих тела[1] „синдикалци“ пасу пршуту и сличне деликатесе?
Да ли је било коме од синдикалних активиста макар на тренутак пало на памет да те девојке нису ту својом вољом[2]  те, да ли је јуристи у покушају – г-ђи Милошевић макар на тренутак пало на памет да се за лагање „на отвореној сцени“ ипак могу повући озбиљне – ако не кривичне, а оно дисциплинске, моментални отказ на пример – последице?
Шта чека синдикално удружење чији је овај несрећни синдикат колективно члан? Зар они немају никакав проблем са чињеницом да група бесних бабетина и напаљених скоројевића  на овако одвратан начин против синдиката као заштитника права запослених окреће целокупну јавност?
Где је министарство за рад и социјалну политику, да испита начин на који су ангажоване жене-тацне? Ко их је ангажовао и за која радна места? Имају ли хостесе лекарско уверење ? Треба ли сутра фонд за здравство да одбије рефундацију трошкова за лечење неког детета јер је новац потрошен на лечење хепатитиса Ц неког жвалавог синдикалца који је јео „хладан језик на француски начин“ са тела проститутке?
Шта је са тржишном инспекцијом? Неће ваљда „туристички прегалац“, директор хотела (чији назив нећу да напишем з’инат, да га не рекламирам) једини испасти невин јер он – Боже мој  – само води рачун да му гости буду задовољни? И нарко дилер такође води рачун да му муштерије буду задовољне, али истовремено крши и неке законе… 
Шта је за ово друштво важније – да десетак несрећника обучених на Кинеској пијаци бар за једно вече постану римски императори или да се поштује принцип по коме је неукус – неукус, неморал – неморал а злочин – злочин, без обзира ко је извршилац[3] ?

И коначно, можемо ли ми као нација даље, ако се усред предизборне кампање у којој се опет исти (или њима слични) спремају да нас оседлају бавимо Слађанком Милошевић и онима који су је изабрали на чело синдиката? Знам да може бити контрадикторно (јер управо ја се бавим њеним брљотинама) али верујем да је корисно знати с ким имамо посла када следећи пут „пресудимо“ како неки тамо имају срамотно мала примања.

 Срамотно је заправо што такви људи имају било каква примања, док бољи и поштенији од њих као „технолошки вишак“  крампају по туђим градилиштима у борби за кору хлеба и шниту „подригуше“, наравно – без проститутке испод ње.


[1] Мајка једне од хостеса тврди да девојке пре „кићења“ сухомеснатим производима дрогирају и држе у хотелском замрзивачу, како би месо што дуже задржало потребну температуру и изглед.
Advertisements

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s