Драгослав Павков: О побуни педесетогодишњака

Ако се испостави да је рушење свега постојећег и изградња новог друштва на новим основама једино што нам преостаје – морамо бити спремни и на ту могућност, ма колико она била лоша и већ виђена. 
кривци за историју која се понавља неће бити они необразовани, са лошим зубима, они који не умеју да се уклопе у интересе светских махера, – већ они који су нам се наметнули за елиту, а данас нису способни да препознају чињеницу да су претерали у својој самодовољности и бахатости.

 

Пре извесног времена у „култној“ емисији коју уређује и води некадашњи новинар а данашњи кловн једне приватне телевизије,  гости су били професор економског факултета и председник привредне коморе Београда. Имена нису важна, јер у тексту неће бити речи о људским или професионалним квалитетима те тројице – већ о појави коју они представљају. Нажалост – појави толико укорењеној да је постала правило понашања, такве ликове видимо где год да се окренемо…

Углавном, емисија слична козачкој скупштини протекла је у надвикивању домаћина и гостију, а у једном тренутку појавила се опасност да постане превише озбиљна за нежна чула гледалаца овог псеудо Пинк-а… Наиме, професор је председнику привредне коморе Београда скренуо пажњу да су транзиција и либерални капитализам (за који се он залаже као једини политички коректан начин привређивања) у Србији довели дотле да је много (превише) људи остало на улици без шансе да се поново запосли, принуђених да се „сналазе“ у најбољим годинама живота уместо да полако сређују рачуне, завршавају започето и припремају се за одлазак у заслужену пензију…
Одговор политичара-експерта је био контрапитање: „А какво је образовање тих људи, тих који су наводно остали на улици?“ 
И то је тема о којој желим да прозборим коју…
Предизборна кампања се полако захуктава, нема дана да нас неко не обавести о новим лоповлуцима и другим непочинствима конкурената. Бираче, огуглале на приче које слушају протеклих двадесетак година ништа више не може изненадити… Стручњаци за политички маркетинг због тога су принуђени да траже и пласирају све „пикантније“ и шокантније детаље из живота и „рада“ политичких противника; 
швалерације, злоупотребе положаја да би се остварила противправна корист (под условом да је у „подразумевајућим“ границама) се занемарују – слично као и вести о новим задуживањима код светских лихвара… 
То је нешто што једноставно иде уз политику каква се води на просторима бившег Илирика; злоупотреба до злоупотребе и незајажљивост у прикупљању туђег новца, и моћи која одлази у кругове где иначе неби смела да буде: У седишта политичких странака и центре моћи који их спонзоришу.
Ко би у таквом окружењу размишљао о милиону Срба и других грађана Србије који су се после година савесног рада, измирених обавеза према држави и друштву некако ( вољом оних који су се једног јутра пробудили и схватили да је самоуправни социјализам прегазило време, да је либерални капитализам „оно право“ ), нашли на улици, са знањима и вештинама које никоме не требају, са незавршеним грађевинама, са децом коју треба школовати…


Либерални капитализам сам по себи, у принципу нема много мана; теоретски, онај ко уме да произведе робу која се тражи или да пружи услуге за којима постоји потреба – под условима које намеће држава ( која подразумева се – свима даје исте шансе ), бори се на тржишту. Онај ко зна, уме и може просперира и зарађује, онај ко не зна, неће и не може да се уклопи у наметнута правила – пропада. Наизглед поштено, међутим… 
Није могуће да су творци концепта либералног капитализма као нормално предвидели пропаст четвртине радно способног становништва једне земље. Није могуће, јер такав концепт не би успео да заживи, једноставно – био би плебисцитарно одбијен где год био био понуђен.
Проблем настаје када начела либералног капитализма у србијанско друштво добију да имплементирају „мале Ђокице“ попут оног председника са почетка текста. Управо људи слични њему и довели су до тога да се скоро све западне економије тресу под налетима протеста обесправљених који све агресивније траже своја права и кривце за катастрофу.
Равноправност је основа на којој почива свака модерна држава. 
Наравно, постоје људи који тврде да равноправности нема нигде, да велика риба увек једе малу, да се увек боље греје онај ко је ближе ватри него онај ко је од ватре удаљен, итд. 
Али, они који у народним мудростима проналазе оправдања за неправедне и убеђен сам – нецивилизацијске трендове који владају у Србији заборављају пар ситница: 
Када велика риба дође до краја свог животног пута – многе мале рибице се окупе око ње и поједу је… Онај ко је преблизу ватри – често се запали, иако је имао добру вољу да се само огреје… Шта ‘оћу да кажем?


Либерални капитализам, онакав каквог га ми познајемо дошао је до зида и нема куд даље; милиони презадужених и без средстава за живот остављених грађана већ месецима дрмају златни кавез у коме живи мали, рекло би се занемарљив проценат пљачкаша… Проблем је што ти милиони за своју пропаст немају кога да туже и да траже одштету, јер су их опљачкали „лопови са белим крагнама“, разбојници  који су пре поласка у пљачку себи прибавили заштиту закона и државне администрације. 
Милиони гладних су оне ситне рибе које ће  (будући да на легалан начин не могу преживети) на сваки начин затражити нову прерасподелу акумулираног богатства и нову поделу карата. Јер, смрт од глади једноставно није опција. 


Наравно, мада би било пожељно и поштено да креатори светског поретка у коме су богати све богатији а сиромашни све сиромашнији изађу пред суд и одговарају, од тога неће бити ништа… Једноставно – грађани су сами, преко својих изабраних представника смислили или прихватили законе који одговарају другима а не њима. И треба да сносе одговорност за лош избор оних који их представљају, за уживање у улози политичких идиота докле год картица пролази кроз ПОС терминал… Али картице све чешће бивају одбијене, и то не због грешке, већ због блокаде текућег рачуна. 
Због тога се ближи време када ће се упалити ватра поред које се нико неће грејати, али ће многи изгорети у њој. Јер су незајажљиви у својој похлепи, јер оне који им нису слични не доживљавају као људе сличне себи – већ као овце за шишање.
Више од двадесет година, тачније – од Брозове смрти, у нашој земљи се фаворизују „стручњаци“ и „интелектуалци“ на рачун свих осталих; довољно је окитити се дипломом, учланити се у политичку странку и сва су ти врата отворена… Наравно – ако одабереш „праву“ странку и ако немаш проблем са ситницама као што су морал, домаће васпитање, поштење, општи интерес, уопште – са категоријама које се данас сматрају анахроним и превазиђеним. Међутим, изгледа да је дошло до засићења… Што рече неки филмски јунак: „Мала бара, пуно крокодила…“
У нашем примитивном друштву, морално и материјално хендикепираном „Пинк културом“, ратовима које нисмо водили и ничим изазваним, неправедним и нељудским санкцијама, радом анонимаца доведених и инсталираних ко зна одакле и ко зна од кога, транзицијом по мери тајкуна и политичара – превише је људи са дипломом.


Не, није превише стручњака – њих не може бити превише – превише је оних који су се на неки начин докопали разних диплома и сада им ни на крај памети не пада да се запосле на грађевини, пољопривреди, индустрији, као радник у производњи било чега… 
Реформа школства довела је до тога да већина оних који имају било какав капацитет за „бубање“ наставља школовање до бескраја, тако да до дипломе долазе у раним тридесетим годинама када би по некаквој логици требали да имају стално запослење и неколико година радног стажа… У тим годинама они тек траже посао, а оно мало радних места која су преживела транзицију заузимају педесетогодишњи метузалеми. 
Што увек некако добро испадне за послодавца; он сасвим опуштено може свом раднику/службенику смањити зараду или укинути права из колективног уговора, пошто обојица знају да „на бироу“ чека гомила младих и „школованих“ – нестрпљивих да заузму место лењивца који неће да црнчи већ се позива на старе заслуге и одредбе неког уговора који је у његово име потписао некакав корумпирани синдикалац…

Коначно, и агресивна кампања коју уз помоћ државе воде разна удружења жена донела је одређене резултате: 
Познато је да су девојчице углавном бољи ђаци од дечака; па се тако десило да маме саветују кћери да се школују што дуже ( да не буду „слепе код очију, к’о ја…“), а ако баш и не заврше неке „велике“ школе – на факсу, у оближњем клубу или кафићу сигурно имају веће шансе да упознају неког „према себи“ него што би то био случај на њиви, у фабричкој хали или на неком сличном месту. Јер, оне то наводно заслужују, као у оној глупој реклами за шминку.
Што је опет довело до тога да девојке уместо „стубова куће“, мајки,  заљубљених и испуњених личности – постају жртве мобинга и иживљавања ликова од којих не би ни орах из руке узеле, у време док су о себи имале (пре)високо мишљење.  
Нажалост, масовна је појава да радна места углавном задржавају жене, док мушкарци постају технолошки вишак у фирмама које су приватизоване да би биле уништене. Такву праксу чак и држава подржава, све бринући о правима жена… 
Изем ти право да рмбачиш за двеста евра месечно, а мораш јер ти је муж (који је зарађивао  петсто) добио отказ… 
О домовима здравља и судовима препуних жена да не говоримо…  
Коначно, сва радна места у областима која држава жели да развија могу бити попуњена женама; банкарство, здравство, државна управа, просвета, информационе технологије, пекаре/млекаре, туризам, политички маркетинг… Има ли међу наведеним областима и једна где се уместо непредвидивог, фрустрираног и често агресивног мушкарца не може запослити образована, одговорна, лепа и послушна жена? За мушкарце преостаје полиција, саобраћај, војска (релативно, ако наставимо да пратимо трендове), пољопривреда… Рударство, тешка индустрија, грађевинарство нас више не занима, све што нас из тих области занима, други производе више, боље и јефтиније. Па ћемо увести, а нарочито је позитивно што ћемо на увозним пословима моћи да ангажујемо много искусних и неискусних правника, економиста, менаџера, „по-ар-ова“, а биће и неко радно место магационера, виљушкаристе, кранисте – само ако потрефимо кога подржати на следећим изборима.


Наравно – ово неће трајати бескрајно… 
За разлику од демократских држава Запада где још и постоје неки механизми да покварени бизнисмени одговарају због завере, пореских преступа, итд, у Србији и широм Балкана таквима могу доакати само политичке странке и амбасаде. Због тога ће заједно са лоповима и многи политичари отићи у пакету…Јер, нешто не видим да странкама и амбасадорима сметају Мишковић, Костић, Ђунић, Цептер, Хамовић… Напротив – са уважавањем их позивају на дешавања, са њима се тале и дају им легитимитет. 
Легитимитет им такође дају и они са дипломама који се уклапају у њихове комбинације, све надајући се да ће једног дана и сами доћи у позицију да пљачкају под заштитом закона и државних органа. 
Попут оних који имају образ да на телевизији са јавном фреквенцијом постављају питање имају ли право на рад и зараду и они мање образовани!?
Сад, пошто на изборима у Србији ипак не гласају амбасадори, а тајкуни и њима слични имају врло мало гласова – преостаје нам да изађемо на изборе и покушамо да променимо ствари… Али за кога гласати?
Искрено – не знам. Тачније – не знам још.


Јер ни једна странка се не обраћа већини бирачког тела: КВ радницима који су постали технолошки вишак па су принуђени да уместо од свог заната, под старе дане живе од онога што препродају на бувљаку… 
Сељацима који нису и неће постати „фармери“ јер на фарми треба много радне снаге – а они је немају јер не могу да се ожене и добију децу – а не могу јер девојке (градске и сеоске – без разлике) после двадесет година школовања не желе да остатак живота проводе у штали музући краве… 
Женама које од цркавице коју зараде по тајкјунским ћумезима издржавају породицу, које после доласка са понижавајућег посла очекују сви „кућни“ послови, дечији проблеми, оцене, домаћи задаци… 
Борцима ратова „које нисмо водили“, који су часно и поштено одужили дуг отаџбини – а данас морају да ћуте о томе јер су амнестирани дезертери дигнути на ниво моралних узора и храбрих грађана, док једину корист од учешћа у ратовима имају они који су „срећно“ рањени…


Странке и друге политичке организације које намеравају да се боре за наклоност бирачког тела на следећим изборима рачунају на своје чланове и симпатизере којима су оне обезбедиле егзистенцију; претпоставка је, када се саберу гласови њих, чланова њихових породица и осталих „увезаних“, затим пензионери,  службеници државне управе и остали финансирани из буџета, људи корумпирани џаковима брашна и патикама као и они који се надају да ће једног дана и сами бити припуштени на државне јасле – биће довољно за већину у Скупштини…
Али, тако скрпљена већина користиће само (претпостављам) другој гарнитури политичара… Једни ће отићи у опозицију док ће други заузети њихова места. Већина грађана од тога неће имати никакве користи.
 Чак и да се драстично промени спољна политика, да се Србија од пута у ЕУ који „нема алтернативу“ окрене Русији која „нема алтернативу“ – неће се променити ништа. Грађани ће добити само још један предмет за разглабање и замајавање до следећих избора у којима ће Курта поново сменити Мурту… 


Већинска Србија мора да направи инвентар, како би схватила шта имамо а шта нам недостаје… Како даље, с ким и куда… 
Ако се испостави да је рушење свега постојећег и изградња новог друштва на новим основама једино што нам преостаје – морамо бити спремни и на ту могућност, ма колико она била лоша и већ виђена. 
У сваком случају, кривци за историју која се понавља неће бити они необразовани, са лошим зубима, они који не умеју да се уклопе у интересе светских махера, – већ они који су нам се наметнули за елиту, а данас нису способни да препознају чињеницу да су претерали у својој самодовољности и бахатости.
Advertisements

11 mišljenja na „Драгослав Павков: О побуни педесетогодишњака

  1. наш проблем су квазиелите..политички анаитичари који нису приметили да су у ЕУ само национално устројене државе, па вагају шта још гледе Косова и права Торбеша треба да попустимо… историчари који славе Пунишу Рачића, досељавање Словена или говоре како "српска револуција НАРАВНО није имала светски значај"..економисти које је чак и БОТА провалио кад је рекао зашто ни прекјуче нисте приметили да ће (јуче) да почне велика економска криза..а данас нам учено о њој тупе..линвисти који пристају да постоје два или коликио оће политичари иста језика…укратко ако аутомеханичар не зна да поправи кола неће још дуго остати аутомеханичар..исти принцип само треба применити на докторе наука..

    Sviđa mi se

  2. "укратко ако аутомеханичар не зна да поправи кола неће још дуго остати аутомеханичар..исти принцип само треба применити на докторе наука.."Тачно!!!!!!!!!!!!!!!А сад изволи на НС и објасни људима шта је било на дневном реду Скупштине на коме је Рачић побио посланике. Можда неко успе да уклавири због чега многи Хрвати мисле имају и те како добре разлоге да мрзе многе Србе. Узгред, мислим да Дража Анђелковић стварно верује да је то нешто "генетски".

    Sviđa mi se

  3. ауу, бре, отворио си много тема… а где ти је ту монсанто?"Није могуће да су творци концепта либералног капитализма као нормално предвидели пропаст четвртине радно способног становништва једне земље. Није могуће, јер такав концепт не би успео да заживи, једноставно – био би плебисцитарно одбијен где год био био понуђен."ствар је у томе да концепт неолиберализма није понуђен никоме у свету, чак ни америма ни енглезима, него су га мангупи из нсп увели на силу… како да плебисцитарно одбијеш нешто што уопште ниси ни прихватио?даље, све што си приметио у вези образовања, диплома без вредности, жена које ускачу на место мушкараца, укратко, педесетогодишњака изгубљених у простору и времену, све сам то пресликано нашао на западу, а ево сада налазим и у бразилу, па како ме је газда прогласио и за главног и одговорног за аргентину, ево и код аргентинаца исто ст(р)ање… дакле, рекло би се да је то општа појава, да она чак можда мало и касни у србији и да је директна последица накарадног система о коме пишемо…о изборима не знам шта да вам кажем, све више увиђам да памети нема и то ће ићи, можда, чак и стихијски, па ми се све чини да томине шансе зато расту…а да ћемо систем мењати, хоћемо, али то не зависи од нас срба… да назовемо целу ствар посткапитализам, лакше се дише, јер нико незна шта ће то ново бити… наша, српска судбина, је дужничко ропство, које ће бити успостављено још ове, најкасније следеће године… па да видимо оно, јачи сам од судбине…и да, одличан текст! на чему си? мислим, ја се још ни договореног монсанта нисам дохватио… у сваком случају, освећио си ми дан…и да, имате новог читаоца, мог кума, кога сам наватао на кувани кукуруз, да овде тражи моје умотворине… каже да је блог далеко први, бар три дана раније, објавио оно о ђоковићевом гостовању у бразилу преко петковића, ал'похвале мом новинарском њуху изосташе…

    Sviđa mi se

  4. ja sam још пре 20 година у Пешти срео и дружио се са невероватниом бројем високо образованих Амера, већином Јевреја из најбољих породица ЊуЈорка (ликови интелектуалаца ко пресликани из ВудиАлена)…који су већ тада били сувишни у САД – никоме нису требала њихова знања .. а образованији су од нас неупоредиво верујте ми

    Sviđa mi se

  5. ''"Није могуће да су творци концепта либералног капитализма као нормално предвидели пропаст четвртине''…Заборавили сте ''Кисинџеров план'' смањења УКУПНЕ ПОПУЛАЦИЈЕ на 2-3млрд…не ради се само о радно способном становништву…

    Sviđa mi se

  6. Ове самоименоване елите су и учиниле да никакав принцип нигде не постоји, да је све релативно, јер у таквом муљу највише лове. Броз је деценијама уништавао село како би створио радничку класу и "урбане сељаке", јер је далеко лакше контролисати градског пролетера без игде ичега него слободног човека на сопственој њиви. Притом се вршило и "репрограмирање", које се наставља и данас. Свако понаособ мора да себи одговори на питање, "У шта верујем?" Да може сам себи да објасни зашто не треба да краде или убија. Када се одговори на та питања, тек онда могу даље да се слажу коцкице. Ако жене мисле да је образовање и каријера важнија од деце – неће бити деце. Јер може идеологија да говори шта хоће, али је биологија неумољива: за жене је после 25. године је све низбрдо. Не немогуће, али експоненцијално теже. Током историје је свугде важило правило да ко неће да ради, има право да гладује. Чак ни Бизмаркова Прусија, која је измислила модерни концепт социјалне државе, није давала "нешто за ништа," већ је од својих поданика захтевала одређене ствари у замену за издржавање под старе дане (које се пре тога природно очекивало од сопствене деце). Социјална држава може да опстане све док њени становници одећају обавезу према њој која је већа од, или једнака, обавези државе према њима. Онога тренутка када осећај да им је држава дужна премаши осећај дужности према држави, систем почиње да трули и да се распада.Ово што сви зову "неолиберализам" или "либерални капитализам" је по мени флоскула. Суштина стварног слободног тржишта је да људи слободно размењују рад, робу и услуге, без диктата са стране. Ако им та размена не одговара, нико их на њу не присиљава. Проблем настаје када држава (или неки други ауторитет који има моћ присиле) натера било кога да ту размену врши на сопствену штету. Пример: Драгослав одвезе прасе на пијацу и тражи за њега хиљаду динара. Бранимир хоће да купи прасе за хиљаду, одговара му цена. Али џабе, Чедомир Државни вели да прасе мора да кошта петсто динара, и ни банку више (од чега је бар педесет њему, дабоме). Зато што дугује услугу Пигкор Интернешнелу, који не плаћа оне порезе које Драгослав мора да намири од хиљаде, па још прима субвенције и шта све не, а продаје кржљаве прасиће који низашта нису. И тако Драгослав не сме да прода прасе по цени која Бранимиру сасвим одговара, и тако Чедомир приморава Бранимира да купи Пигкорово ГМО-прасе. И још Бранимиру вели да је "уштедео", смејући се до виле на Малдивима. Ако је то капитализам, онда сам ја Муслиман.

    Sviđa mi se

  7. "а где ти је ту монсанто?"Биће и Монсанто, али ми се чини да је пре приче о ГМО потребно објаснити зашто су се та срања овако примила код наших сељака. Наиме, код нас је велика срамота "испасти глуп", па људи купују дипломе разних сумњивих школа и факултета јер се подразумева да њихови носиоци не могу да испадну глупи… Елем, пошто су тако ретко паметни – они немају потребу да питају шта цео свет дрви против Монсанта и сличних, шта би М. Костићу да одједном постане тако фини па им дели семе џабака, итд. Када би носиоци диплома Мегатренда и сличних установа такве ствари питали, мисле да би довели у питање своје скупо плаћене дипломе па одлуче да су паметнији кад ћуте. Када им се већ у следећој генерацији почну рађати наследници са сисама и виле Равијојле са брцима Марка Краљевића (као што се већ рађају љубичаста телад и прасићи са шест ногу) – биће крива држава јер није спречила Костића да увози ГМО.Своју грешку нико од тих интелектуалаца неће увидети јер они су своје дипломе поштено купили. Нису они криви што је полиција корумпирана па не јури декане и директоре школа."ствар је у томе да концепт неолиберализма није понуђен никоме у свету, чак ни америма ни енглезима, него су га мангупи из нсп увели на силу…"наравно да га нису увели на силу, као што нас нико не тера силом у ЕУ. У тексту о економским убицам а овде, имаш шему по којој се ради. Али политичаре које економске убице подмићују не доводе на власт они него ми. Ми за њих гласамо на изборима, или не гласамо јер морамо на славу, или после ручка морамо да бацимо сову, или нећемо да гласамо из ината, или… Дакле, потребно је да ми, обичан свет учинимо све како бисмо ове који нас продају за шаку пиринча отерамо. Први корак су избори, а ако баш не схвате – (Р)еволуција им никад не гине, све са усраним моткама."и да, одличан текст! на чему си? "Хвала, на адреналину сам… Ауто ми се покварио у Осијеку а немам лове да га дошлепам, па морам ноћас да идем тамо да га поправљам (пукла клипњача, ти си Србин, сигурно знаш колико је то зајебан квар :), због тога ми је повишен адреналин. Поздрави кума и кариоке (само води рачун о онима што имају Адамову јабучицу :).

    Sviđa mi se

  8. Благодарим. Само, да сам се ослањао на своју диплому, све бих контра од овога говорио. Ово сам све научио после факултета.

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s