"…кано сламка међу вихорове…": Полемика око и.л.д. К.Чавошког



драгослав павков:
Интелектуалцу који после 50 година присуства на јавној сцени, за Србију не може да смисли ништа боље од „улице“ је крајње време да почне да размишља о пецању.

Није потребно бити академик да би се схватило у каквој држави живимо; а онда уместо да оне који читају његове мудролије позове на промену начина размишљања и удруживања око минимума заједничких интереса – г.Чавошки каже: „Ako do nekih bitnijih promena u ovoj zemlji i dođe, one će doći na ulici a ne na glasačkim mestima. „

Прилично бескорисна памет, рекао бих. Буквално свака будала уз помоћ страног новца и малчице обавештајне подршке у земљи попут Србије може да дигне револуцију.  Да не идемо даље у историју, сетимо се потпуно анонимних српских комуниста које је предводио мистериозни бравар „Тита“ (наравно Хрват, јер Србима и туђе говно мирише)…
Ма шта да мислимо о њима, морамо признати да су своју „револуцију“ успешно извели, ослободили Србију десетина хиљада „кочничара прогреса и напретка“ и обожавани ОД ВЕЛИКОГ БРОЈА СРБА наставили да владају следећих 50. година.
После њих добисмо „револуционара“ Милошевића који је на улицама Косова Поља покренуо  („нико не сме да бије народ“) бујицу народног незадовољства окошталом комунистичком бирократијом, а онда на таласу антибирократске револуције преузео све полуге власти у земљи.
Онда смо одлучили да нам је доста и комуниста и њихових кло(в)нова социјалиста па хајде да изведемо још само једну (па онда више нећемо, мајке ми) „петооктобарску револуцију“ уз малу помоћ „великих пријатеља“ из демократског, слободног света…
И шта сад, ни то нам не ваља па налазимо академике који не умеју да пецају али се одлично разумеју у историјске процесе па нам нуде још једну РЕВОЛУЦИЈУ јер се кобајаги промене у Србији на други начин не могу извести!?  И ми ћемо то опет попушити? 
Грађани Србије се морају припремити за изборе, мућнути главом чак и по цену жуљева на мозгу и смислити које је најмање зло које могу да изаберу. Али, претходно то „најмање зло“ овом народу мора да се обавеже на своју сменљивост и одговорност тако што ће у предизборној кампањи јасно и гласно рећи да ће први предлог закона после освајања власти бити предлог за промену изборног система, из пропорционалног у већински. То је нешто  чега се СВИМ странкама најтеже одрећи, а онај ко то обећа грађанима је:
Или стварно заинтересован за промене, или ординарна битанга и криминалац који ће обећати било шта само да би се попео на народну грбачу, а против таквог је сасвим легитимно дићи „улицу“. 
Додуше, легитимно је на улици рушити и Бората Тачића; једино што не знамо каква КОРИСТ од тога. Већина „Из-но-гуд – а“ се намешта да постане „Борис уместо Бориса„, а они други који би као да се стварно боре за промене изгледа немају потенцијал да око себе окупе довољно квалитетних људи.
Због тога је неопходно направити организацију која се неће борити за власт, већ ће покушати да НА СВЕ МОГУЋЕ НАЧИНЕ допре (пре свега) до сваког Србина   на планети и објасни му НА КОЈИ НАЧИН СТРАНКЕ ФУНКЦИОНИШУ, КАКО СЕ У СТРАНАЧКЕ ПРОГРАМЕ УГРАЂУЈУ ТАЈКУНИ И АМБАСАДОРИ И КАКО ЈЕ ТО МОГУЋЕ ПРОМЕНИТИ. Та организација би на крају предизборног процеса морала да одлучи која је то политичка снага коју треба подржати, а онда позвати грађане да за ту опцију гласају.
Тако што ће сваки домаћин на дан избора избудити укућане, објаснити им због чега је важно да гласају за онога кога им он означи, да истакне неодрживост ситуације да неко једе његов ‘леб а гласа за његовог непријатеља, а онда да целокупну ужу и ширу родбину одведе до биралишта…
После могу и у кафану да прославе. У драстичним случајевима непослушности , пожељно је од деце којој сте купили телефон „на одложено“ затражити да фотографишу гласачки листић како бисте видели кога су заокружили… То је револуција коју треба извести у Србији. И крајње је време да се макар око тога сложимо… А онда – на посао.

Неке ствари сте добро приметили, али за неке не могу да се сложим са Вама. За сада бих се у главном сложио са Црном Мамбом, мислим да су јој замерке на месту. Мислим да превише идеализујете, можда у најбољој намери али то је толико далеко од стварности.Ви сте у овом тексту идеализовали друштво као целину пренабрегавајући сву његову хетерогеност.
Не могу да се врећам на текст, али мислим да је и Чавошки у тексту рекао који би то систем био идеалан. Но, таквог система нема. Са свим њеним недостацима демократија је ипак најприхватљивији систем друштвеног организовања у нашем времену, између осталог јер је најподложнија променама и прилагођавању датој заједници или околностима. Али, да би она колико толико функционисала не смеју се нарушавати демократска начела и принципи. Ви предлажете њихово кршење, не разумем…..То је услов и основ свега ………када је о демократији реч.
Мислим да вам је текст у доброј мери лишен логичког начина расуђивања и ја се са њим као целином не могу сложити.
„…демократија је ипак најприхватљивији систем друштвеног организовања у нашем времену, између осталог јер је најподложнија променама и прилагођавању датој заједници или околностима. Али, да би она колико толико функционисала не смеју се нарушавати демократска начела и принципи. Ви предлажете њихово кршење, не разумем…“

Надам се да није проблем да ово мало расчивијате!?

Ima logike sve sto ste rekli.

U vezi Cavoskog, mislim da ga niste dobro shvatili, ne predlaze On ulicu, vec misli da bi jedino ulica resila stvari. Nije davao svoje predloge i dobro je sto nije, mogli bi ga i poslusati.


Није ми јасно где сте нашли логику у овом што је Павков написао… Разумем ја да Чавошки не предлаже улицу али као да је прижељкује….. Ангажовање великог броја појединаца или другштвених група попут странака, НВО итд. може много ефикасније да доведе до промене система од улице.
Ови се нису толико добро ушанчили колико је био Милошевић и његови, ту пукотина има на претек….. за ове улица није потребна али мислим да ће бити потребно много затвора ………… то ако избегну и ја бих први на улицу после тога јер онда више ништа није остало ни од државе ни од народа. То без крви онда не би могло да се промени…. али власт као власт, посебно ова је смењива на изборима……. Мислим да би чак улица ту багру која Србији о добру не ради улица и сачувала на њиховим позицијама. Ако они буду сачувани на својим позицијама и после тога без ревизије ….. макар последњих двадесет година у том случају Чавошки је у праву, али он о томе не говори у тексту.
·                         
·                        Slazem se da bi ulica dala mogucnost bagri da ostane na vlasti. Setimo se mitinga Kosovo je Srbija i reziranih nereda, paljenja ambasada. Sta se posle desilo? Rabili su to do besvesti, kao primer „kako ne treba i nesme“ a mali covek zeli da zivi u sigurnom okruzenju. I pobedili su na izborima na krilima toga kako se „ambasade nesmeju paliti i grad rusiti, a huligani pravdati“ a upravo su oni to uradili. Koliko je uhapseno tih dana, a koliko osudjeno, sta mislite? Nema ih vise od deset, a valjda je do danas samo dvoje ili troje osudjeno. Zar njih 10 moze da napravi stetu u gradu od 2 miliona evra pored 5 hiljada policajaca. Ceo taj deo grada je pod kamerama. Svedok sam tog velicanstvenog mitinga, ali pracenje tog dogadjaja me nije omelo da dobro osmatram sta se desava oko mene i po rubovima dogadjaja.

Bez obzira sta mislite o granicama dokle je neko spreman da ide da bi ostao na vlasti, ne polazite molim vas od licnog morala i sebe. Normalni ljudi ne bi isli na tako nesto, a tvrdim da su ovi spremni na reprizu, ako procene da moze da im koristi. Cavoski: neslazem se da on prizeljkuje ulicu, on je samo odmeravao verovatnocu kako ce doci do smene vlasti. I ja imam ogromnu dozu skepse da ce ovi otici milom. Ono sto smo mislili da je tekovina 5.og oktobra – smenjiva vlast, nisam u uverenju da smo to dobili. Nemaju svi Kostunicin moral.

Kapitalizam i demokratija to je nespojivo na duzi period.
Komunizam je kolabirao 90., a slozicete se upravo su
oni komunisti koji su opstali na vlasti pokrenuli najsuroviji
kapitalizam. Uspeh kineskog kapitalizma na komunisticki nacin
je  los znak i dokaz da se kapitalizam i demokratija vise nekrecu paralelnim kolosekom
.Demonstrante, oportuniste i kritizere, vlast danas optuzuje da su nerealni sanjari koji treba da prihvate „realnost“, kao Vi sada Pavkova, ali pravi sanjari su oni koji misle da stvari mogu unedogled ovako dalje da se odvijaju, samo s nekim kozmetickim promenama. Demonstranti i pobornici revolucije nisu sanjari. Pavkov je koliko shvatam za budjenje iz sna koji se pretvorio u nocnu moru.

Svi koji su za promenu sistema treba da se cuvaju ne samo
od vlasti – neprijatelja, nego i od laznih prijatelja, koji se pretvaraju da ih podrzavaju, a ustvari se trude da razrede osnovnu ideju i protest.

·                        Zadrzavanje istog sistema je privid uredjenog drustva i privid zivota. Isto kao sto imamo zamenu za kafu, pivo od limuna bez alkohola, majonez bez masti isto tako imamo i imitaciju zivota koji to nije. Uopste nesumnjam da ce Tadic & co ucinite sve da svaki protest obesmisle i pretvore njegovu osnovnu poruku ili u bezopasan moralisticki akt koji „s pravom“ nastoji da odrzi vlasti lekciju  ili u akt huligana koji nemisle dobro „evropskoj buducnosti Srbije“. Bolje od „ulice“ za njega je jedino to da tresne meteor i unisti pola planete ili izbije globalni rat pa da izbora uopste ne bude. Trece varijante za njega nema, jer je realnost da dobije izbore legalno, ravna istinitosti Alise u zemlji cuda i ulasku Srbije u EU.

I zasto bi stitili demokratiju, kada ona nije primenjiva na velike sisteme (nezaboravite njene grcke korene i velicinu te zemlje tada). Demokratija van kontrole je najsigurniji put za razvitak fasizma.
Samo jos treba vreme. Sta fali republici?
„Elite“ u zemljama bivse Jugoslavije su slicne, korumpirane i bez  politickih principa. U Srbiji nije nista bolje stanje. Srbija pored svega ima i izdaju svih nacionalnih i drzavnih interesa. Pravi intelektualci se guse besmislicama i marginalizuju sve do momenta kada sami izgube snagu da se bore sa „vetrenjacama“. Vise se niko ne razlikuje, desni centar ili levi centar, levica je preuzela ulogu desnice i obrnuto.

·                        Postoji samo jedna vrsta politicke himere –  neoliberalni politicar koji gleda kako da uzme novac za sebe, za svoju porodicu, kriminalni klan, sabracu, kumove… To je ta savremena demokratija i ne treba je ni u jednom momentu uporedjivati sa njenim grckom korenima. Hajde da neduzim sada i da vam iznosim cinjenice o americkoj „demokratiji“ koji sprovodi nobelovac za mir.  Necete Mihajlo znati sta vas je snaslo, a jednog jutra cete shvatiti da zivite u fasizmu, brze nego sto mislite.

Pavkov naravno ima i greske u rasudjivanju, ali traga za resenjem. Slazem se sa Pavkovim da mirenje sa sudbinom nije prihvatljivo. A ni demokratija nije sveta krava, pa da se nesmeju narusavati njeni principi. Sve je samo pitanje izlazne strategije.

·          
·         Читајући ваш текст на кратко сам се вратио у своје студентске дане.
Присетио сам се једне паузе између часова и нашег разговра са професором Привредног Права. У оквру тог предмета, његов општи део, изучавали смо и политичке системе или поретке. Још тада, а релетивно давно је било, питао сам свог професора да ли би смо демократију, кад узмемо у обзир све могуће недостатке које она има, могли дефинисати као фикцију. Професор је био мало затечен, али се на крају ипак некако сложио са дообрим делом нас да би смо могли и тако да је дефинишемо. Сећам се добро да је расправа између нас студената била прилично жустра, професор се није пуно мешао.
Мислим да сам се и у неком од коментара испод овога текста сложио са академиком Чавошким да би аристократија као облик политичког поретка била најидеалније. Томе бих могао само да додам под идеалним околностима и претпоставком да је друштво као целина имало поступан и спољним  или унутрашњим фактрима не нарушен развој. Али, нити има тих идеалних услова нити идеалног облика владавине. Можда сте негде у мојим коментарима нашли да сам цитирао и Лорда Ектона или Хенрија Невинсона, да не понављам.
Негде раније, мислим да сте прочитали већину мојих коментара као и ја ваших у осталом,  сам написао оне речи Михајла Пупина где она кроз уста свог саговорника, католичког свештеника, поручује да се боји да ће америчка демократија угрозити европску цивилизацију. Молим вас потражите ту књигу, ако је немате, наћи ћете ту реченицу сигурно.
Толико о демократији и уопште о политичким поретцима или облицима владавине. Дакле ми се по том питању, с обзиром на ваше коментаре, можемо сложити.
Још један случај из мојих студентских дана, не једном испиту – питање је било нешто у вези инвестиција, професор ме пита бих ли ја инвестирао у Скадар на Бојани, знао је да солидно знам епску поезију, било нас је више у кабинету и хтео је да једном колеги студенту помогне у вези неког питања. Знао је да ћу дати добар одговор.
Видите ја ћу се и са Вама и са Павковим лако сложити око демократије, надам се да ћети и ви са мном око овог што вам желим рећи.
Срби су као народ страшно пуно експериментисали са разним облицима владавине и којекаквим удруживањима. Хајде за промену да се држимо неких проверених матрица понашања у том смислу. Говорим о ономе што Коштуница у последње време често истиче, окренимо се себи, поведимо рачуна о националном јединству, боримо се за јавност у политици, поштовање скупштине па каква год да је ….. итд. Верујем да приљежније пратите то што он говори од мене и сигурно сте то запазили.
Хајде за промену да престанемо да вечно градимо Скадар на Бојани. Скадар жртву тражи! За слободу се нико није изборио одјеном, нити су је протести или револуције у Србију икад донели. Мног времена треба за њено освајање, треба сваком народу па и Србима, а губи се малтене за трен и сами сте то живели. Нису Срби мимо друге народе. Стрпљење и упорност су једини начин.
Ако говоримо о данашњој власти, једини начин је тај да се напада политика коју воде и начин њеног вођења. То неки доследно и добро раде, али колико је оних који тим истим замерају којешта….. Предлажу, не слажу се, омаловажавају….. против су у главном. Предлажу некаку организацију, која би по њима требала да предложи некакву политичку опцију или шта ти ја знам, али не схватају  то не може урадити никаква организација која би предложила неку нову политичку опцију, то може да одлучи једино народ на изборима……. па каква год одлука била. Није баш да сви не могу или не умеју. Има их који врло добро раде, али у овој свеопштој какофонији у којој, чини ми се, свако себи узима за право да да неко сувисло решење ти људи се и не чују.
Павков је од мене тражио да нешто расчивијам, био сам почео да пишем али сам одустао. Ја сам се и иначе позвао на коментар Црне Мамбе, која је добро уочила све недостатке онога о чему Павков пише, не знам шта сам ја могао више. Искрено говорећи, прочитао сам скоро све ваше коментаре, мене је изненадило где Ви нађосте толико логике у његовом коментару. Ја сам му у главном замерио идеализам, који и вама замерам. Сви предлажете као нека решења, приметио сам Ви, Цвијановић, Павков има вас и те колико……. и то све таксативно….. коме… овде на сајту… па хајдете молим Вас. И ако би смо говорили о некаквој заједници коментатора она је толико хетерогена да се ту не може говорити ни о каквој друштвеној групи са било каквим утицајем.  Где то води….. па и овде на сајту, а не у животу.
Хајде да решења препустимо оним који се за власт боре, а да их ми овде анализирамо ….. више ће се постићи него давање било каквих предлога…. с наше стране. Многи од вас овде пођу са оним чувеним требало би……. шта би требало………  па удри под 1. 2. 3. и тако редом …… у арену па да те видимо …. лако ти се на сајту дувати…. да те видимо тамо где преко пута имаш саговорника уживо.
Престаните ви овде да трагате за решењем и схватите већ једном да ваше решење никоме не треба па ни овде на сајту, то је само безвезно фолирање
. Имате ли политичку опцију… имате ….тамо, њима треба …. њима се испрсите можда вам и функцију дају. Мени ваше решење не треба, ја ћу опет да живим решење неке политичке организације, групе или можда револуционарног комитета, али добра анализа неког текста и те како добро дође јер ћу кроз ту вашу анализу можда да уочим неке недостатке у својој логици, свом начину расуђивања.
Тако је то Кеплерикус, макар по мени, маните се решења… и прихватите анализа по некад их заиста са уживањем читам.     
·                   
http://mediacdn.disqus.com/1324073455/images/noavatar32.png
·                  „Престаните ви овде да трагате за решењем и схватите већ једном да ваше
решење никоме не треба па ни овде на сајту, то је само безвезно
фолирање. Имате ли политичку опцију… имате …“

Mihajlo, ovako kao Vi, bas ovako, mozda manje ili vise sofisticirano bi mi odgovorio bilo ko iz bilo koje politicke partije: izvolite imate razne politicke opcije, pa izaberite u okviru postojeceg politicku opciju cija je politika najpribliznija vasem shvatanju i razumevanju organizacije drustva i drzave. Znaci da biramo u okviru postojeceg. A sta da radimo ako ni jedna postojeca politicka opcija ne zaokruzuje nasa htenja i stremljenja.

·                  Sta ako postoji partija koja se manje ili vise uspesno koprca u postojecem sistemu, zadovoljava neke parametre, ali nije u stanju da ucini znacajniji pomak ne samo zbog objektivnih okolnosti, vec zbog toga sto je razlog nepostignuca ukorenjen u trulom sistemu? Ko ce da menja sistem? Sigurno ne oni kojima takav sistem pruza kakve takve privilegije. Od koga treba da krene zahtev za promenom sistema i kada i u kojim okolnostima je to moguce?
Zbog zgusnutih desavanja i svega onoga sto oni impliciraju, narod kao da se opametio. Zar Vi ne vidite i neosecate da nivo svesti globalno i ubrzano raste i to uprkos svim medijskim i svakim drugim manipulacijama? I mislite da i pored toga sve moze ostati isto?

Mi smo nastojali da zastitimo ocuvanje demokratskih procesa glasajuci za one koji su nam demokratiju obecali i nismo uspeli.
·                  Svi nastoje da preuzmu drzavne prerogative, cak i mediji nastoje da prozivaju, istrazuju, prosudjuju i presudjuju, fingiraju stvarnost, mute vodu u glasackom telu, prividno se ne zna ni ko pije ni ko placa, i u takvoj situaciji je najmanje stetno po drzavu sta ce da kaze Vracarac, Haim, Mihajlo, Takovac ili Adeptus. Mnogi su ovde konstruktivniji od drzave i pokazuju zavidni nivo svesti. I cemu zivot, ako ne ostvarimo licnu katarzu i ne uticemo na druge da to isto ucine.

Sa Vama se slazem u jednom da svaki proces (a sazrevanje drustva to jeste) trazi vreme. On se odredjenim akcijama moze do neke mere ubrzati, ali i usporiti. Nije dovoljno ni dobro pojedince u kojima zive neki ideali ili zelja da zive u humanijem i bolje uredjenom drustvu etiketirati posprdno da su idealisti i time ih staviti na rub drustvenih desavanja, jer oni nisu dovoljno prizemljeni da ucestvuju u resavanju krupnih drustvenih pitanja. Kada padnu svi ideali i ustupe mesto pragmaticnosti, tada pada i progres. Jedno drustvo, pa i sama civilizacija je satkana iz snova pojedinaca koji su imali kapacitet da te „snove“ ozive i daju im jednu realnu dimenziju.

Obzirom da ovaj sistem koci progres svojom rigidnoscu, nepostovanjem dogovorenih konvencija i neravnopravnom podelom drustvenih dobara, sta ostaje pojedincu sa vizijom da uradi? Da cuti trpi i ponovo bira one koji su doprineli da sistem upravo tako funkcionise. Promenu mozemo ostvariti promenom konvencija i taj proces trazi vreme. Ali ako do toga ne dolazi, a pojedincu ruke vezane on moze samo da izabere jedan put, da izabere put sitnih koraka i utice na druge svojim primerom da to isto ucine.

·                  Ti „sitni koraci“ u zbiru mogu promeniti potpuno sliku drustva bez da se sa time saglasi vladajuca „elita“. To je moj izbor, jer trenutno nemam drugi, sto neznaci da ne postoji spremnost da idem dalje od toga i da nastojim na raznorazne nacine da uticem na sistem. Za sada tom i takvom sistemu obilato pomazem da opstane odgovornoscu prema tom sistemu, izvrsavajuci uredno sve ono sto obavezuje mene kao gradjanina. U izboru izmedju loseg sistema i anarhije, ja cu uvek birati sistem makar i los, samo nedozvoljavam da mi bilo ko sprecava i negira pravo da uticem na promene tog sistema koji treba da stremi humanijim odnosima unutar njega, pravijnijoj raspodeli dobara, pa u krajnjem cilju i blagostanju.

„Има их који врло добро раде, али у овој свеопштој какофонији у којој,
чини ми се, свако себи узима за право да да неко сувисло решење ти
људи се и не чују. „

Bolja je sveopsta kakofonija nego sveopsti kupleraj. U moru ideja, htenja, zelja, konstrukcija i destrukcija, niskih i pravih pobuda, znanja i neznanja, kad tad isplivaju i primenljiva resenja. Nikad me nije drzala ideja da se bavim politikom, verujem da je tako sa mnogima, ali ponekad covek radi neke stvari ne kao sopstveni izbor, vec zato sto shvati da to nema ko drugi da uradi.

·                  Neki se ovde javljaju da kazu neka svoja zapazanja, neko ima neku informaciju, u moru toga ima i pravih bisera i nece ih svi pojesti, neki ce shvatiti i njihovu pravu estetsku i upotrebnu vrednost. Cak idem i dalje od toga, dovoljno je da o Vasem stavu neko i razmisli, mozda inicirate „budjenje“ nekog pojedinca. To budjenje i podizanje nivoa svesti – to je cilj. Znanje i svest o necemu je najbolji vid zastite i osnovni preduslov da bi bilo moguce da dodje do iniciranih i planiranih promena, a ne haoticnih. Znaci, nemoramo mi ovde nastojati da „delujemo kao drustvena grupa koja hoce zajedno da ostvari neki cilj“, bilo bi dovoljno i to da svako od nas ponaosob shvati da menjajuci sebe neminovno utice na promenu okruzenja i drustva u celini. Sto nas je vise takvih promena ce se brze odvijati.

Pitate sta ja licno sve vreme radim ovde i svuda gde bitisem? Posto mi je sistem vezao ruke i ne daje mi da uprem prst u njegove slabe tacke, ja pokusavam da i drugima ukazem na manjkavosti tog sistema, da se i oni ukljuce, da razmisle sta oni kao pojedinci mogu da ucine da taj sistem unaprede i time ga promene. Ja tako gledam na sve segmente svog zivota u kojima nastojim da ostvarim promene.

Pozdrav i svako dobro.

PS. I pojedinci su cak i kao „slobodni strelci“ ispisivali svojim delima stranice istorije, nije sva moc u snazi drustva i drzave. Na ovom portalu stalno imate od 2 do 4 hiljade ljudi koji citaju tekstove, neki i komentare. Neka konstruktivna i argumentovana rasprava inicira jednog da nesto konkretno uradi i to je uspeh. Neka edukuje i utice na nivo svesti kog samo 2% posetioca i to je dovoljno. 

·    
·   Адепрус, Михајло је тачно то и рекао, само на другачији начин.
·             
·            Skoro da nema dodirnih tacaka u nasim komentarima. Tako je napisao da jedini moguci zakljucak proizilazi da je svaki komentar ovde bez smisla, jer ne proizvodi nikakvo dejstvo i nikome ne treba. Pitam se onda koji je njegov razlog da komentarise. Sve se svelo na to da oslusnes, osmotris sta koja politicka opcija radi, cemu stremi i za sta se zalaze, glasas i to je sve. Oni dalje rade povereni im posao.
·            Ne zivimo mi u Svajcarskoj ili Svedskoj da institucije sistema tako funkcionisu. Gde su tu javne debate, nevladin sektor, stucnjaci za neke oblasti, glas javnosti i naroda. Nista od toga. Mozda je Mihajlo ziveci u uredjenom drustvu izgubio orijentaciju koliko
je tesko ziveti i delati u neuredjenom. I mi zelimo da zivimo u takvom
drustvu. I nismo idealisti samo zato sto verujemo da to mozemo izdejstvovati, zasluziti, izboriti, kakogod
.
Jedino oko cega smo Mihajlo i ja definitivno saglasni je politika Kostunice.
  •  
  • Проблем је у томе што он заправо ништа не предлаже, а ако како ви кажете мисли да би „улица“ решила било шта онда смо у великом проблему. Од врхунских интелектуалаца попут г.Чавошког првенствено очекујем одговоре на питања и предлоге решења проблема, а не текстове попут овога у коме се по ко зна који пут констатује стање и изводи погрешан закључак. Улица не може да „реши“ ништа, а не могу да верујем да и поред искуства које имамо нисмо способни да то прихватимо као чињеницу већ и даље терамо мак на конац. Дакле, основне премисе око којих се морамо сложити (мислим на оне којима је добробит државе на првом месту) су:

  • 1.Предаја и мирење са судбином – нису опција,

  • 2.Смена власти револуционарним о-рук методама није прихватљива јер ће уместо институција поново владати „кризни штабови“КОЈЕ НИКО НИЈЕ ИЗАБРАО , неки нови Беба Поповић, Колесар и Јањушевић… „Само док не ојачамо институције…“, значи: Не липши магарче до зелене траве,

  • 3.Неопходност постављања услова странкама под којим ће добити наш глас.
  • Предложио сам негде да захтев за променом начина избора народних представника буде камен – међаш на коме ће се видети ко је вера а ко невера, ко слуша глас народа а ко гледа само ситни страначки ћар. Онај ко је спреман да ради најшире могуће подршке грађана пристане да се одрекне СИГУРНИХ ПАРА које му доноси цензус од 5% (кога уз помоћ политичких мућки и тајкунског новца  уопште није тешко прећи) може да рачуна да ћу се и ја упустити у авантуру и дати му глас. Када бих после овога што нам је приредио Ивица Дачић 2008. поново пристао на игру по истим правилима, верујте – осећао бих се као преиспољна будала, а то ми ипак није намера.
    И коначно, овде се (одавно) отварају расправе о персоналним решењима, напади и одбране политичара по имену и презимену; као, неког малте – не треба вешати на бандеру, док другом пошто „има добре намере, али га јако притискају“ терба гледати кроз прсте и непрестано му поново давати нове шансе…
    Ово је веома опасно гледање на ствар јер се на тај начин може релативизовати буквално све:
  • За једне је Тадић издајник, за друге реалан политичар који игра најбоље што може са издуваном лоптом која му се заломила… За једне је Коштуница поштењачина који је толико фини да једноставно не може да поверује у поквареност других па га увек насаде, а ми грађани због тога испаднемо грбави… Исте паралеле се могу повући између ЛДП и Двери, Г-17 и СПС…
    Што наравно није тачно, и служи за замајавање и куповину времена како би се завршиле комбинације које се стално отварају а све су везане за туђ новац.
  • Пре извесног времена један од коментатора овде ми је поводом критике једног патриотског лидера написао (парафраза): Доста је и урадио, кад бисте ви знали каквим је он притисцима и претњама по личну безбедност био изложен…
    Реците ми, како ће неко ко се толико плаши за своју безбедност водити рачун о вашем интересу?
  • Није ли поштеније да ако вам је сопствена гузица толико битна у политику уопште и не улазите? Пишите књиге, држите трибине, али немојте се качити са великим момцима…
  • Преузимате дужност првог човека у држави, а своју личну безбедност сте поверили свом највећем непријатељу и директном конкуренту!? Шта је ово, Дизниленд!? Јел’ то овде неко неког зајебава?
  • Па тако би и моја комшиница Сока могла да прода два јутра земље, оснује странку и кандидује се за функцију…
    Или се све своди на останак у фокусу јавности по сваку цену и чекање прилике?
    Извините, али ја више немам времена; улазим у шесту деценију живота, а многа питања су ми још увек отворена… Прво и основно: У којој земљи ћу чекати старост, време кад не будем могао да стигнем и утекнем? Због тога оволико писаније и ангажман. Поздрављам вас.
  •  
http://mediacdn.disqus.com/1324073455/images/noavatar32.png
  • Zdravorazumski!
    Podrzavam.
  •  
  • Ако говоримо о данашњој власти, једини начин је тај да се напада политика коју воде и начин њеног вођења. То неки доследно и добро раде, али колико је оних који тим истим замерају којешта….. Предлажу, не слажу се, омаловажавају….

    Овај аналитичар је једино пропустио да напише главно: КАКВИ СУ РЕЗУЛТАТИ ПОСТИГНУТИ у том „нападању власти“ ако „То неки доследно и добро раде“!? Ето, и ја бих се сложио да су напади на власт које изводе поједини коментатори и аналитичари веома аргументовани – једино, не знам како да Бориса Тадића натерамо да их прочита и уплаши их се. То им је једини недостатак. Све остало је стварно на месту. Ни онај професор од пре 40-так година не би боље.

    „…али не схватају  то не може урадити никаква организација која би предложила неку нову политичку опцију, то може да одлучи једино народ на изборима..“

    Наравно да не може; прави пут је отићи на сајт странке која је у разним облицима на власти последњих 12. година и прочитати шта је данас на менију.

  • Пре неко вече после промоције једне књиге коју је та странка организовала, један од познаника, страначких функционера ме питао због чега сам изашао из странке… Одговорио сам да иако се слажем са највећим делом програма, једноставно не могу да прихватим кохабитацију са жутима на локалном нивоу и истрајавање на пропорционалном изборном систему… Знате ли шта је одговорио? „Добро, али то није разлог да изађеш из странке…“
    Значи – ништа му није јасно. По њему треба остати на списку, гледати да мунеш шта можеш и чекати да све што у старту видиш као погрешно пропадне па да ти као паметњаковић (рек’о сам вам) испливаш на површину и добијеш функцију или мандат. То је управо све против чега се залажем.
  • Дакле, постоје људи који су за промене али да НИКАКО не испрљају руке, и постоје људи који су за непрестане промене док се не нађе решење. Ја сам пре за ову другу него за прву опцију…
  • То што неко добро живи у Русији  и србује са удаљености мени не значи баш ништа. Ја живим у Србији и од режима имам директну штету.
  • Немам времена да чекам да сви интернет-аналитичари схвате како се против лопова дозвољено борити на све начине, укључујући и оснивање организација које ће међу наизглед незаинтересованим и аполитичним грађанима ширити идеју побуне. Покупи брате пинкле, врати се у Србију, пријави на биро за запошљавање и прочитај своју анализу од пре два месеца, па да разговарамо. Овако, мени то личи на неки интелектуални рукоблуд; као кад бих ја комшију наговорио да на пролеће посади хектар банана, па кад пропадне – сам је крив што ме слушао. То што сам ја заборавио да му кажем да су за узгој банана неопходни тропски услови, па свако може да погреши… Али грешке плаћају други.

    „…мене је изненадило где Ви нађосте толико логике у његовом коментару. Ја сам му у главном замерио идеализам, који и вама замерам. Сви предлажете као нека решења, приметио сам Ви, Цвијановић, Павков има вас и те колико……. и то све таксативно….. коме… овде на сајту… па хајдете молим Вас.“

    „Хајдете молим вас…“  је основни проблем са свим покушајима да се нешто промени. Ко смо па ми да мењамо свет кад оволики интелектуалци не могу да истрипују ништа паметно? Значи, ако ја нисам аутор (нема везе што сам позван да допринесем, али нисам аутор) то је наивно, идеалистички, штетно (за кога?)…
    Нема смисла даље разглабати о потреби за сменом власти; то је јасно сваком добронамерном. Али, било би јако лепо када би се противници промена јавно, јасно и гласно изјаснили шта је добро у настављању ове трагедије и због чега по сваку цену треба одржати  режим на власти док се један страначки лидер не накани да почне да ради свој посао. А позив вама стоји отворен.

  •  
  • Nemam sta ni da dodam ni oduzmem ovom Vasem komentaru.
    Volim da cujem sta Mihajlo misli, ponekad kad procitam njegov komentar neosecam potrebu da nesto dodam, jer on je vec sve rekao.Alli ponekad mu za objektivnost bas fali domaci ambijent.

    Nije to bas tako ni naivno nekome imputirati onako pausalno IDEALIZAM. To je onaj tip izjave gde mi ne mozemo do kraja biti sigurni da li nas je kudio ili hvalio time. Idealizam postoji u nekoliko formi kao subjektivni, transcedetalni i apsolutni. U zemlji Srbiji kada nekome zelite da kazete da negleda dobro na stvari i da pogresno zakljucuje, a zelite da ostanete kulturni, onda mu kazete da je idealista, tj da „to njegovo nije primenjivo“. Mislim da je Mihajlo za nas rezervisao ovaj prvi subjektivni idealizam, sto je najprizemnija forma idealizma, jer se zasniva na potrebi osobe da bude zapazena (po Berkeley-u). Po ovom filozofu: iskustvo se ne zasniva na materiji, vec postoji samo nas duh i njegova ideja „Postojati to znaci biti opazen od drugih“.

    Da budemo do kraja jasni, u zemlji Srbiji kada ti neko kaze da si idealista, on ti zapravo govori da si neutemeljen, da ne delujes efektivno i konkertno, vec sve cinis je u teznji “ Da bi bio opazen od drugih kao dokaz da uopste postojis“.

    Pa evo ja prihvatam idealizam ili moje naginjanje ka njemu, samo ne subjektivni.
    Na kraju da se neponavljam procitajte moj odgovor Mihajlu, to je ujedno odgovor i za Vas.

    Pozdrav.

·          
·       
·      „Због тога је неопходно направити организацију која се неће борити за власт…..  Та организација би на крају предизборног процеса морала да одлучи која
је то политичка снага коју треба подржати, а онда позвати грађане да за
ту опцију гласају“.


·      Објасните м господине Павков шта је смисао такве организације: да ли да буде врховни, морални арбитар који ће пресуђивати и давати упутства, препоруке и мишљење народу. Ако је то политичка организација који је њен смисао постојања ако се не бори за власт и ако неће да оствари своје политичке идеје. А ако то није политичка организација на основу ког права ће она себи то узети за право? Личи ми на Играча стаклених перли.
·     
„У драстичним случајевима непослушности , пожељно је од деце којој сте
купили телефон „на одложено“ затражити да фотографишу гласачки листић
како бисте видели кога су заокружили..“


·      Да не кажем да је ово кршење уставом загарантованих права. Тајност гласања је загарантована управо зато да се не би сносиле било какве последице због не гласања или гласања за ону политичку опцију која ми се не свиђа. Ово је основ за поништавање гласања на том бирачком месту на коме се тако гласа.
·     
„Али, претходно то „најмање зло“ овом народу мора да се обавеже на своју
сменљивост и одговорност тако што ће у предизборној кампањи јасно и
гласно рећи да ће први предлог закона после освајања власти бити предлог
за промену изборног система, из пропорционалног у већински.“
·     
Смена власти се, ваљда, подразумева. Ни ДС, бар до сада, није одбијала да сиђе с власти кад ју је губила на изборима. И зашто би први предлог закона после освајања власти био промена изборног закона? Мислим, зашто први закон и то после избора? Ипак је то изборни закон и примењује се само за време избора. Нема другу важност, а није ни најважнији. 
·                
·               „Објасните м господине Павков шта је смисао такве организације:“

Смисао такве организације је у томе што ће јасно и гласно стати иза једне политичке опције за коју чланови нађу да је то заслужила. Организација, нека врста удружења грађана би требала да делује попут „скупштине у сенци“, да ослушкује иступе страначких челника и да према тим иступима заузима ставове и о њима обавештава јавност. Свако од нас претпостављам да има неки утицај на три-четири члана породице и још толико пријатеља и познаника који цене његово мишљење… Шта је лоше у идеји да се умрежимо и ставове који ће постати заједнички образложимо и понудимо на разматрање заинтересованима? Дакле, смисао организовања је пружити подршку једној страни на изборима, а употребити сво своје знање и могућности да супротна страна оствари што слабији резултат. Да ли је ово довољно јасно?

·               Немам илузије да ће мене лично послушати многи, али верујем да ће многи под утицајем аргумената ЗА и ПРОТИВ ипак променити своје досада погрешно мишљење. Исто тако, многи ће остати задрти и препотентни у својој генијалности – али то су губици са којима мора да рачуна сваки добар организатор.

„…ако то није политичка организација на основу ког права ће она себи то узети за право“

Не ради се о „праву“ већ о саветодавној функцији. Наравно, никоме не пада на памет да за себе узме улогу било каквог ауторитета па ни моралног, већ је реч о замисли да се људима који имају пречег посла него што је проучавање српске политичке менажерије разумљивим језиком приближи проблем и понуди аргументација зашто гласати за „ове“ а никако не гласати за „оне“. Значи, основна и једина намера ми је да покушам да конкретизујем ове наше маратонске полемике, тако да од њих буде неке користи уместо просте интелектуалне егзибиције на шта ово дописивање све више личи.

„Да не кажем да је ово кршење уставом загарантованих права.“

Свако добронамеран лако може да схвати на које ситуације се односи ова препорука; у мојој кући супруга и ја смо Устав и Закон. Издржаване особе имају право да користе оно што им својевољно учинимо доступним, а када бих и на тренутак посумњао да неко кога тешком муком храним, облачим, финансирам, итд, гласа за ове који су ме у такву ситуацију довели – кунем вам се да се тај не би добро провео. Ради лакшег разумевања о чему говорим: Имам троје одрасле деце од којих ни једно још увек у радну књижицу нема уписан ни дан радног стажа, иако је најстарија поћерка дипломирала још 2004. године. Сви они повремено раде код новокомпонованих бизнисмена и скоројевића, добитника транзиције, непријављени и за мизерне дневнице, толике да са њима једва успевају да се обуку… Извините, али ја једноставно одбијам да поверујем да би било ко од моје пунолетне деце одлучио да буде толико покварен па да гласа за оне који све чине да му се такав статус продужи во вјеки вјеков.

·               Притом, ја не улазим у личне и приватне разлоге било кога понаособ; ако је некоме баш кул да овде пише турбопатриотске ескападе а није га брига да ли му проћелави син са којим се гура испред телевизора гласа за Чеду Јовановића, јер је баш Чеда један од тих који су му омогућили да по цео дан глувари уместо да ради – то је његова ствар. Али – будите уверени да имам толико домаћег васпитања и грађанске храбрости да никад нећу рећи како је то исправно.
·               Свако ко је  стекао  стручну спрему и обучио се за неко занимање треба да се запосли, а држава је та која је дужна да му за то створи услове. У случају да она за то није способна – она не врши функцију ради које су се грађани у њу удружили, и треба је оспособити да служи грађанима. То се најлакше постиже сменама владајућих гарнитура. Онај ко не уме да ради треба да уступи место другоме кога грађани изаберу и укажу му поверење. Добре намере се не рачунају, само резултати.

„Смена власти се, ваљда, подразумева.“

Ако се подразумева, зашто не смените Тадића и његову банду? Читајући ваше коментаре нисам стекао утисак да сте задовољни њиховим досадашњим резултатима… Дакле – зашто не урадите то што се „ваљда подразумева“? Или се ипак не подразумева довољно? Или се ви малчице правите блесави, као не разумете овај мој земљораднички језик!?

„И зашто би први предлог закона после освајања власти био промена изборног закона?“

Зато да би нова власт мандат започела са већинским изборним системом и свешћу да ће бити разјурена од стране бирача ако их добрим резултатима не анимира да поново гласају за њу. Уз све мане (на које сте и ви указали у свом коментару где браните пропорционални изборни систем) већинског система, некако ми се чини да је он првенствено поштенији, једноставнији за разумевање (гласа се за особу са именом и презименом коју подржава нека странка) и што је најважније – има потенцијал да загорча живот онима који подмићују посланике. Верујем да лако можете да схватите да је много лакше подмитити 5-6 страначких челника који онда нареде посланицима како да гласају, него 126 посланика појединачно… И тако неколико пута током мандата.
Друга ствар, скоро сви  који су се до сада супротстављали промени изборног система из пропорционалног у већински су некако завршили на јаслама неке странке… Једни су као нестраначке личности ушли у управни или надзорни одбор неког ЈП, другима је странка помогла штампање књиге, трећи је добио професуру… Кога брига за странке које немају упориште у бирачком телу? Коме треба оволики број странака осим њиховим челницима и интелектуалцима – гребаторима? Мени лично, сасвим су довољне две странке чисто да би онај тренутно на власти стално имао на уму да онај други једва чека да га смени… Који су ваши аргументи у прилог оволиког броја странака?

Наставак у одговору Михајлу, ако одлучи да образложи где сам се то ја изјаснио против поштовања демократских процедура. Ако је реч о оном „нарушавању приватности“, све што треба да се каже речено је у одговору вама. Коме смета потреба домаћина да зна шта му раде укућани треба да заснује своје домаћинство и да у њему „поносно“ заведе све демократске процедуре, укључујући и најновије.

·                         
http://mediacdn.disqus.com/1324073455/images/noavatar32.png
·                        „Организација, нека врста удружења грађана би требала да делује попут
„скупштине у сенци“, да ослушкује иступе страначких челника и да према
тим иступима заузима ставове и о њима обавештава јавност.“

·                        Извините господине Павков али ја за ово никада нисам чула да негде постоји, а нисам ни прочитала нигде ни као теоретску могућност. Можда ја нисам довољно образована или ми то, једноставно, није доступно, ко ће га знати али ја ни даље не разумем смисао такве организације.

·                        „Не ради се о „праву“ већ о саветодавној функцији.“
И за ту саветодавну функцију морате имати неког основа. Није ми јасно ког?
·                       
„Свако добронамеран лако може да схвати на које ситуације се односи ова препорука; у мојој кући супруга и ја смо Устав и Закон.“

·                        Ви господине Павков у вашој кући можете да будете и Устав и Закон, али овај портал није ваша кућа. Овде не можете да пропагирате ништа што би било изван закона. Сем тога, одговорност јавно изговорене речи мора постојати. Истина је да она не постоји, али то не значи да се морамо руководити негативним примерима.
Што се тиче овог дела о изборном закону, ја сам, не једном, него више пута на овом порталу коментарисала зашто сам за један, а не за други изборни систем и стојим иза својих ставова.
Ако ви мислите да су аргументи то, што ви моје аргументе „обарате“ тиме што доводите у сумњу моје мотиве или покушавате да то представите личним интересом, могу да вам кажем да сте ми дали слободу да и ја то исто кажем вама. Али из искуства знам да, када разговор крене у том правцу, постаје јалов и бесмислен.
·          
·         „Извините господине Павков али ја за ово никада нисам чула да негде постоји, а нисам ни прочитала нигде ни као теоретску могућност.“

Ја никада нисам чуо да је српски народ икад у својој историји био оволико аутистичан као данас, а то нисам ни прочитао нигде као теоретску могућност. Али ето – десило се: Срби излазе на биралишта и гласају за оне који их отпуштају с посла, лажу у очи и смеју им се у брк…Ја сигурно нисам довољно образован, али не морам да знам да снесем јаје да бих знао како се прави кајгана. То што ви нешто не можете да замислите не значи да је немогуће. Значи само да је то ВАМА незамисливо.

·          Ако постоји „влада у сенци“ коју по правилу чине политичари из опозиције који потезе власти дочекују „на волеј“ и грађанима саопштавају како би они да су на власти повлачили те потезе, због чега не би постојала нека „скупштина у сенци“? Постоје студентски, ђачки и богапитај какви све не парламенти, једино је немогућ ИНТЕРНЕТ ПАРЛАМЕНТ НЕЗАДОВОЉНИХ ГРАЂАНА КОЈИМА ЈЕ ДОСАДИЛО ДА ИХ ПРАВЕ БУДАЛАМА!? И то само зато јер ВИ то не можете да замислите?

„И за ту саветодавну функцију морате имати неког основа. Није ми јасно ког?“

У овом тренутку НС прегледа 1950 гостију и 2.  регистрована члана… Ако само десеторо њих мисли да сам ја у праву када кажем да не треба гласати за Динкића који је признао да нема никакав проблем да лаже и обмањује јавност да би постигао неки свој циљ, и Дачића који каже: Доста смо се лагали, (као да је икад постојало оправдање за лагање бирача,) и не гласа за те људе – бићу веома задовољан. Ако од тих 1952 посетиоца НС половина убеди десеторицу својих познаника у исто, реч је о више од 9000 људи, а то већ није занемарљива нумера, нарочито ако се њој додају други патриотски портали, блогови, Фејсбук… То је основ. И што је најважније – није насилан и није противзаконит.

„Ви господине Павков у вашој кући можете да будете и Устав и Закон, али овај портал није ваша кућа. Овде не можете да пропагирате ништа што би било изван закона“

Овај портал није ни ваша кућа, а ви нисте Гордана Чомић да ми узимате реч како вам се накриви. Мислим да сам довољно образложио због чега мислим да се треба борити за сваког бирача . Времена су тешка и није ми до пренемагања. Не пада ми на памет да вама или било коме ко се са мном не слаже доцирам како ћете функционисати у својој средини. Ово што пишем намењено је мојим истомишљеницима, и тврдим да је сасвим легитимно од себи блиских особа ЗАХТЕВАТИ ЛОЈАЛНОСТ. Притом, не мислим да треба кршити било чије право на приватност, али не постоји закон који оправдава нелојалност и издају. Када неко мени близак одлучи да гласа за мог непријатеља, то ваљда значи да му је он ближи, да су му његови ставови прихватљивији… Тим својим поступком, он се сам искључио из круга мојих пријатеља; то не значи аутоматски да ми је постао непријатељ, али ми пријатељ није сигурно јер ради против мог интереса. Шта вама овде није јасно?

„Ако ви мислите да су аргументи то, што ви моје аргументе „обарате“ тиме што доводите у сумњу моје мотиве или покушавате да то представите личним интересом, могу да вам кажем да сте ми дали слободу да и ја то исто кажем вама.“

Извинућете, али ја стварно не видим ништа осим личне заинтересованости што би могло да пропорционални изборни систем претпостави већинском. У прошлом коментару сам детаљно објаснио због чега мислим да је за наше услове већински систем бољи, ви нисте објаснили какву корист ГРАЂАНИ имају од тога што ће у Скупштину ући више професионалних политичара на рачун обичног света, независних кандидата, успешних градоначелника иза којих не стоје странке.

·         Каква корист од политичара који се у редовним циклусима смењују на власти и почињу све изнова, мењају  прописе које су донели њихови претходници, (као они знају боље,) тргују мандатима и уграђују се у јавне набавке – а онда након четири године пусте опозицију да се мало поткожи, па Јово-наново.
Једино грађани остају увек на истом месту – у септичкој јами. Често и захваљујући особама попут вас које мисле да ако њима нешто није познато, да је по правилу и незамисливо.
Advertisements

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s