Драгослав Павков: одговор Небојши Малићу

на текст „Поштење нема цену“


„Па могла је да узме паре.“
Није могла. Прво, јер то би била крађа, а друго – без обзира на који начин је неко дошао до 205 000 евра, сигурно је да их не би једноставно „халалио“. Значи, или би јој исте вечери на врата покуцала полиција, или мутни типови коцкастих глава и кратких вратова. Можда из даљине изгледа друкчије, али у Србији вам дође на исто… Мислим – свеједно је ко ће вам покуцати на врата.

„Остатак би, претпоставља се, задржала полиција – док власник не докаже да је то заиста његово и законски стечено.“

Шта је у овоме спорно? Када би полиција то урадила, то би можда значило да су коначно почели да се мешају у свој посао. А је л’ би ви више волели да је тај ко зна како стечен новац завршио своје „прање“ у некој приватизацији, а његов власник као тајкун који нас овдашње јебе у мозак причама о тешком животу и стицању са десет прстију? Ах да, то је наш србијански проблем…

„То што је Марина урадила требало би да је основни стандард пристојности и поштења у нормалном друштву. Њено понашање није за осуду, већ за сваку похвалу“

Ја је и не осуђујем, и много ми је лепо што у Србији има (превише) људи сличних Марини, као што је јако лепо што имамо нетакнуту природу на Копаонику и Старој планини. Додуше, више бих волео да су та места препуна људи уместо што су пренасељена дивљим свињама
Али извинућете – не могу да хвалим некога ко је хтео да испадне „поштењачина“ а онда кад није добио очекивану награду за поштење, последњих 24 сата са медија анатемише ону неваспитану будалу што је њено поштење наградила са 9,5 евра. Буди поштен, али немој својим поштењем млатарати по Пресу и телевизијама; то је твоја лична ствар, у том духу васпитавај своју децу, али знај: Та торбица ти је била дар (или искушење, ко ће га знати) од Бога. Ценим да би хиљаду еврића награде поштеног налазача задовољило и знатно му поправило животни стандард, док би расејаног гастарбајтера подучило да боље чува свој (наводно) тешко зарађен новац. Што је далеко мање од законски прописаних 10%.

Бајдвеј, како је тамо код вас? Носи ли Бил Гејтс или онај, какосезове Бафет торбак са ловом по кафићима, или паре пребацује са рачуна на рачун? Ко данас уопште има 205 000 евра? Лично, до сада их нисам видео осим на филму, а верујем да нисте ни ви. Дакле: У чему је проблем паре однети у полицију?

„Проблем је и што постоји пропис који конфискује 10% пронађеног новца као награду, па поштене људе тиме просто тера у грех. „

То није проблем већ добар пропис који треба да помогне људима да више воде рачун о свом новцу. Да је тај „заборавни гастарбајтер“ уместо на Марину налетео на неког „витеза незнамкаквог асфалта“ који би некако наслутио да у торбици има више од 200 000 евра, не би се добро провео… О чему би онда медији извештавали? „Српски криминалац отео уштеђевину гастарбајтеру“? И пропис који би да се примењује, могао да наведе људе да буду поштенији него што су то генерално данас.

„Ко зна одакле заборавном госту толике паре? То уопште није важно. Његове су.  У нормалном друштву би требало да важи претпоставка невиности.“

Значи ли то да је г.Шарића требало пустити да полако пресели и скрцка новац који је зарадио трујући овај грбави и поштени народ док неки потплаћени али (вероватно) подмићени тужилац не прикупи доказе против њега, уместо што му је држава узела некретнине док се не појави пред судом?
Иначе, претпоставка невиности не важи за лица против којих се пред надлежним судовима воде кривични поступци а који су тим судовима недоступни.
Ако је „заборавни гастарбајтер“ поштено зарадио и уштекао новац у чему је проблем да му тај новац врати полиција уместо поштеног налазача? 
А ако га је из ко зна каквог разлога прошверцовао преко границе и унео у земљу – шта ви тачно г. Малићу подржавате овде? Куповину некретнина илегалним новцем? Дивљу градњу (овде кад градите на дивље можете да изградите много већу кућу него кад купите све неопходне паппире)? Од чега треба да се пуне државни фондови? Од новца који уплаћују приватници који све раднике држе на минималцу, јер Јавна предузећа одавно доприносе и не уплаћују пошто им се може? Свашта.


„Да је узела паре, или чак искористила законско право на 10%, Марина Морачанин би дала за право једном лоповском моралу који већ дуго загађује Србију.“

Лоповски морал предуго загађује Србију, ту се слажемо; међутим, против њега се не можемо борити примерима попут Марине већ применом закона према свима и у сваком случају. А закон каже да Марина има право на 10% од вредности нађеног новца. Знате, и ја јако волим да уживам у неокаљаној лепоти природе кад се возим долином Увца али тамо више нема људи… Одселили у непоштени и загађени Београд, Нови Сад, Крагујевац, Вашингтон, Сидни… У Србији већа права имају јелени и дивље свиње него Срби… Чему служи и коме треба држава у којој се закони примењују како се коме накриви?
Исти морал треба да вреди у САД и у Србији; онда би можда неко одлучио да из САД емигрира овамо уместо обрнуто – што је до сада био случај.
Верујем да је јако лепо примати редовну плату, дивити се нашим националним парковима из којих смо у корист белосветских туриста – протерали људе а размножили животиње, „генетски“ српском поштењу, али ми морамо да живимо с тим. И верујте – великој већини нас се то ни мало не допада.

10 mišljenja na „Драгослав Павков: одговор Небојши Малићу

  1. Шта је крађа? Узимање туђег. Било да то ради појединац или држава (под оквиром неких накарадних закона). Дабоме да је Марина могла – теоретски – да узме паре (па ризикује гореописани сценарио), или да их однесе у полицију и узме "десетину". Али је изабрала да буде поштена. То што је заборавни гост био ђубре па је није наградио, нимало не доводи у питање њено поштење. То ваљда није спорно.Из текста цитираног овде нисам добио утисак да Марина сад кука по штампи што није више награђена. Штавише, добио сам сасвим супротан утисак. Да ли сам, онда, погрешно информисан?Закон и треба да се спроводи једнако. Ако полиција има основану сумњу – не "јој, види што овај има много пара, мора да је украо", него неки доказ – онда нека истражи човека. То се не тиче ни Марине, ни нас. Можда човек не верује банкама – како ствари стоје, не би требало нико да им верује. Ко зна? Само кажем, требало би да важи претпоставка невиности. Па и за Шарића. Ваљда има довољно доказа против њега, ако каже свет да је толико украо. У чему је проблем ношења пара у полицију? У томе што у слободном друштву полиција не би требало да има право да одређује колико готовине је "довољно" да човек не би био криминалац."Невини немају чега да се боје" је био мото источнонемачког Штазија. Уосталом, ти си више и боље писао о полицији у Србији од мене, па знаш како они раде. Не знам где овде фигурира Америка. Односно, какве везе имају накарадни закони – било у Србији, било у САД – са елементарним поштењем. Ако мој морални оквир не ваља, ајде ми реци зашто мислиш да не ваља. Немој да ме гађаш тезом "шта ти нама из Америке причаш", јер то ем није поштено ем није на месту. Баш овде, у Америци, су на делу банкарска мафија и полиција која пребија, убија, лажира доказе и селективно спроводи закон. Није ми нешто јасно. У истој реченици се критикује до сржи кварна држава и њен апарат, а онда се пита "одакле та држава да се финансира" ако људи не плаћају све могуће хараче. Као, ако бисмо сви уредно плаћали порезе, Динкић не би лагао, Шарић или ко већ не би крао, а Бота не би био издајник? Или сам те погрешно разумео?

    Sviđa mi se

  2. "Из текста цитираног овде нисам добио утисак да Марина сад кука по штампи што није више награђена."Добро, како је вест о њеном поштењу уопште дошла до медија? Јуче и данас све новине и интернет портали су пренели причу, малочас сам је гледао на Националном дневнику ТВ Пинк. Срање године је да "… са платом од 15 000 има све што јој је потребно…". Узгред, нико не рече ко је буздован што носи 20 000 евра у педеруши по кафићима? Има ли он неко име и презиме па да и њему кажемо шта му припада?"Па и за Шарића"Против њега постоје бројни докази (нађена роба, изјаве сведока и сведока сарадника, изјаве оштећених и рекетираних…), због сазнања да докази који га воде у ћорку је и одлучио да се не појављује на суду. Шта би (било која) држава требала да ради са његовом имовином која је остала без власника?"У томе што у слободном друштву полиција не би требало да има право да одређује колико готовине је "довољно" да човек не би био криминалац."Контрапитање: У ком демократском и слободном друштву било ко може да има двеста хиљада евра без порекла? Рекао сам већ, немам толико новца и вероватно га никад нећу ни имати, али једино што сигурно знам – то је да га не бих носио улицом и с њим пркосио људима. Него, ниси ми одговорио: Носи ли Гејтс пуну торбу кеша по кафићима? И не мораш, сигуран сам да му тако нешто никад не би пало ни на крај памети."Уосталом, ти си више и боље писао о полицији у Србији од мене, па знаш како они раде." Тачно, али шта је решење? надмудривање с њима па "ко кога" или присилити их да се придржавају закона и правила службе, и то тако што ћемо ми сами (и њима) показати како се то ради. Највећи "мерак" ми је кад ме саобраћајац заустави са намером да ме гњави или изнуди "црвену" а мени све исправно… Нема веће сатисфакције за поштеног човека него кад види глупу пандурску њушку у неприлици, кад не зна шта би ти више рекао… Појас везан, сигнализација исправна, кола регистрована и осигурана, гуме са рипнама од 5мм – мерак кад ти кажем."Ако мој морални оквир не ваља, ајде ми реци зашто мислиш да не ваља. Немој да ме гађаш тезом "шта ти нама из Америке причаш", јер то ем није поштено ем није на месту"Ма твој морални оквир је сасвим ОК, немам примедби на њега… Али морам да те гађам "Америком" јер ми је помало дегутантно доцирање вас из дијаспоре, па макар то било и непоштено, ето спреман сам да преузмем ризик да сам непоштен. Дакле, јако је лепо имати отаџбину негде далеко у којој не живиш, дивити се поштењу Срба, држању "бесе" Шиптара, дару за бизнис Цинцара, музикалности Цигана,нетакнутој природи и јединој прашуми на тлу Европе али све то је лепо ако живиш, радиш и зарађујеш негде другде. У земљи коју заправо мрзиш и презиреш – али ти се свиђају тамошњи опбичаји:

    Sviđa mi se

  3. наставак:Лако проналажење добро плаћеног посла, добро образовање у зависности од тога колико ти је дубок џеп, сигурност улагања, сређен фискални систем, поврат пореза… Људи који су због разних разлога напустили ове просторе временом о себи почну размишљати као о људима посебног кова, нарочито вредним и паметним, просто предодређеним за успех… По правилу, тешко радећи тамо често зараде доста неопорезованог новца кога потом прошверцују у Србију, граде огромне кућерде, гробнице, почињу "бизнисе" тим новцем подмићујући факторе моћи. Ако пођемо од претпоставке да је већина од наведеног коректна, поставља се питање где смо ту ми који живимо овде и који на ствари гледамо мало другачије. Којима су руке везане од стране лоше администрације а морамо да радимо ради голог преживљавања… Замисли да те неко тера да трчиш а свезао ти ноге!?За то време људи из дијаспоре (погледај Михајла на Стандарду испод текста о ВК) једноставно вулгарним вређањем и омаловажавањем саговорника покушавају да нам наметну своје са десет хиљада километара даљине искривљено виђење српске стварности. Није поштено живети у сређеној држави, зарађивати прави новац за нормално радно време, у држави где те штите закони – а на нас овде гледати као на животиње у ЗОО врту које не знају шта хоће. Америку у којој какогод окренеш живиш нису створили људи попут Марине, већ људи попут примерка коме још увек не знамо име и презиме и одакле му паре. Ја се залажем за Србију у којој ће се форсирати предузетништво али ће се као прво НАМЕТНУТИ строго поштовање закона и то за све. Па и за оне који новац доносе из иностранства. "одакле та држава да се финансира" ако људи не плаћају све могуће хараче".Добро, да онда укинемо државу због недостатка средстава за финансирање? Тачно је да "риба с главе смрди" али је исто тако тачно и да се "чисти с репа"; ајде да овај гастарбајтер објасни одакле му лова према којој се тако ноншалантно односи, па можда некако стигнемо и до државних тајкуна. 'Као бивши војник могу посведочити да се рат не може добити тако што првим метком убијеш непријатељског команданта; он има заменика предвиђеног да одмах ускочи на његово место, ресурси су му остали нетакнути, губитак једног човека макар он био и веома важан део механизма не може да пресуди. Уосталом – имаш пример Милошевића… Шта се променило његовим одласком? Сјах'о Курта – узјах'о Мурта.Систем се мора мењати од дна пирамиде ма колико то нереално и немогуће изгледало. Све остало је замајавање. И не замери за ово прозивање; није ми намера да нападнем тебе ad hominem, али од дијаспоре се у задње време стварно чује много мени неприхватљивог. Поздрав.

    Sviđa mi se

  4. Нећу замерити на прозивању, јер знам на шта циљаш. Са анализом дрчних дијаспораца који много воле анонимно и безбедно да Србују се умногоме и увелико слажем. Жао ми је само што мене трпаш у тај кош, јер ја ем нисам овде да бих "добро живео" (већ што ме рђа натерала), ем што сам небројене мостове у "добар живот" попалио држањем до принципа, идентитета и части. Оних што сам понео са собом кад сам дошао. Зато кажем, није фер. Одговор на контрапитање: не знам ни за једну демократију у којој се неко шетка са толиким кешом – али остајем при почетном питању, ко је држава (било овај абортус каква је данашња Србија, било сенка сенке некадашње Америке) да одреди колико је "довољно" да човек има у кешу? То што се он шетка са парама може да има везе са његовим поштењем (мада може да се наслути какав је човек од "награде" коју је оставио), али нема ама баш никакве везе са поштењем конобарице. Могу да наводим бескрајне примере за тезу да је Америка сличнија Србији него што људи у Србији мисле. Шта је горе, не знати шта значи уређена држава, или имати уређену државу и гледати како је уништавају? (То је оно, "дабогда им'о па нем'о"). У сваком случају, и ја и ти хоћемо да се направи уређена држава, али тако да су основне вредности слобода, поштење и правда, а не пука послушност прописима. Јер и Мусолинијева Италија је била уређена држава где су прописи били све. А ми хоћемо нешто више него да возови иду на време. Хајде да дефинишемо шта је криминал и зашто, па онда да се против њега боримо. Хајде да дефинишемо шта је врлина и зашто, па да је онда садимо и негујемо. Хајде да сагледамо проблем у целини, а не да се качимо око детаља. Ето, рекох, слажем се да лопове треба у затвор – али већи проблем од тајкунских марифетлука је што тајкуни уопште постоје. Ко их је направио? Нисмо ти и ја, већ та иста држава. Онда морамо прво државу да заведемо у ред, па онда да се боримо против тајкуна. Јер јесте потребна систематска промена, јесте потребно освештење одоздо, али одатле долазе морал, култура и обичаји. Закони и прописи се одређују одозго. Значи, не можемо одоздо да градимо законски систем, исто као што одозго не можемо да градимо морал, културу, итд. (мада ево Жути показују да итекако могу да их разграђују). На крају крајева, управо то сам и "прочитао" у чину крушевачке конобарице: мали пример личног интегритета особе "са дна пирамиде", којим се ремети општеприхваћена поквареност. Да ли сам у томе заиста погрешио?

    Sviđa mi se

  5. "На крају крајева, управо то сам и "прочитао" у чину крушевачке конобарице: мали пример личног интегритета особе "са дна пирамиде", којим се ремети општеприхваћена поквареност. Да ли сам у томе заиста погрешио?"Значи – ипак смо се разумели :)Лично, и ја бих волео да моја кћи данас-сутра учини исто што и Марина. Боље да она и њена породица мирно спавају него да им којекакви куцају на врата… А без новца ће се некако и снаћи, као уосталом и већина нашег народа. Међутим,да сам ја био на месту Марине , не бих пропустио прилику да билмезу очитам лекцију тако што бих га добро опалио по џепу; али то бих учинио ЈА, и не би ми пало на памет да било кога наговрам да се због новца излаже опасности.Оно што ја овде критикујем је губитнички менталитет који влада код Срба: Бог ти да шансу да нешто учиниш за себе – ти је не видиш, хоћеш да мирно спаваш… Марина је удата жена која има дете… Њена основна дужност је да мисли о његовој будућности. Какву шансу му нуди радећи за 150 евра месечно? Какву будућност му нуди ако буде пропуштала шансе? Нада ли се можда месту министра финансија са листе Двери као што је неки читалац Стандарда предложио? Шта ОНА и њена породица имају од њеног поштења? Осим подсмеха каквог исправно очекујеш у друштву какво је наше. Борат и његова банда свакодневно опозицији набацују лопте на волеј – они заокупљени својим сујетама то не примећују и не реагују… Од државе се прави национални парк, Београђани, Новосађани и остали "грађани" томе аплаудирају (имаће више места за скијање, баш нам је недостајао нови ски-центар)док се планинска села све више празне, а сељаци постају новопечени "грађани" – нико не примећује, ни гласа против јер није "европски" и цивилизацијски борити се за права неких тамо сељака на рачун медведа и орлова…"и ја и ти хоћемо да се направи уређена држава, али тако да су основне вредности слобода, поштење и правда, а не пука послушност прописима."Слобода, поштење и правда морају да се уграде у законе – ако већ нису, а закони се морају поштовати. Нема друге. Али како то иде на "српски" начин: Донесе се закон за који је у старту, још током јавне расправе утврђено да ће бити неприменљив, али се ипак изгласава (уз помоћ магичних 126, који могу да изгласају и да је Земља равна плоча коју на леђима носе четири слона) да се не арчи папир који је утрошен на његово писање. Онда се ономе ко би требао да спроводи закон да упутство да га не спроводи јер не ваља… А ако би том несрећнику пало на памет да упита: Па што сте га донели кад не ваља? – прети му озбиљна опасност да остане без службе, или барем буде премештен у неки буџак да чека пензију… Дакле, са нама нешто озбиљно није у реду. Да бисмо се излечили, потребан је озбиљан приступ и озбиљан рад. Будући да "знам ја нас, јебо ти нас", да демократију углавном схватамо као анархију – мислим да ће овде морати бити уведена нека врста фашизма Мусолинијевског типа… Комунизам смо пробали, па нам се није допало, фашизам нисмо имали до сада, ако занемаримо епизоду са Митом Љотићем и његових један посто следбеника. Тај сценарио ми се уопште не допада, али сваким даном тонемо све дубље, а ми, народ – уместо да пливамо млатарамо рукама и ногама без везе и смисла, тражимо непријатеља међу пријатељима и страшно се обрадујемо кад га пронађемо јер смо ето били у праву… Праве паметнице… остај ми здраво.

    Sviđa mi se

  6. ''То што је заборавни гост био ђубре па је није наградио…''''Сиви соколе'' није испао ђубре што је није наградио… испао је ЂУБРЕ НА КУБ према особи која је пронашла и вратила му 205.000Е… частивши је са 1.000 РСД

    Sviđa mi se

  7. Из ваше мале полемике, осим што се испилила сумња у Марину, неоправдано (јер, медији су могли сазнати на сто начина, рецимо, она испричала газди, а газда разгласио), произашла је и једна од српских подела на "домаће" и "емигранте". Како ја ту поделу све више запажам задњих година и како се она несумњиво продубљује, а и биће све значајнија самом природом ствари, јер број Срба у дијаспори расте и у матици опада, хоћу да нешто кажем на ту тему, пошто ову расправу о Маринином поштењу сматрам беспредметном. Наиме, све је већ речено што је имало да се каже о случају њеног (српског?) поштења и стварно је ствар перцепције, а у њу спада и медијска индоктринација, али и кућно васпитање, како ће ко да тумачи тај случај. Да не будем недоречен, ја у њеном потезу видим макар делимичан неуспех преумљења српске популације, а од стране запада и жутих.Елем, да се вратим на поделу на "наше" и "странце". А ту сам квалификован! Наиме, имао сам прилике да пре много година живим изван Србије на дуже, прошао сам најгоре (деведесете?, досманлије?) у Србији и сада сам поново изван Србије и чак покушавам из петних жила и да останем. Деца живе изван Србије, свако за себе у две државе, а екс у трећој. Дакле, моје информације потичу из прве руке, проживљене су и проживљавам их, те српске нарави и "ових" и "оних" познајем из сасавим, сасвим личног искуства.Нећу рећи ништа ново, али и ова подела на Србе из Србије, који генерално живе тешко и Србе из дијаспоре, који генерално такође живе тешко (а што се у Србији незна), али свакако много бољим животом од "српских Срба" је, као и све друге поделе, осмишљена да од српског народа направи модерне Хазаре. Будите у то убеђени! Ми смо један народ, један корен, један те исти ген и све слабости, као и све вредности, носимо са собом, па макар и у најудаљенији кутак земљине кугле. Један мој стари другар, прави српски сељак из околине Прокупља, који је стицајем околности још почетком седамдесетих година, као сасвим балав, отишао у Јужну Америку да брине о деди, а који се пак није вратио из немачког заробљеништва јер је чуо да су комунисти на власти, каже за ово што нам се дешава – народ се покварио! То није "дијаспорац" из Слобиних времена, није ни љути антикомуниста, пре бих рекао напротив, интернет је за њега "табула раза", није ни чуо за Цвијановићев Стандард, а контакт има на сваких 5,6 до 10 година, када неко од фамилије дође код њега тражећи шансу за неки бољи живот.

    Sviđa mi se

  8. Мислим да Павков греши што дијаспору цени према коментаторима по разним порталима, јер ипак се ту ради, већином, о страшно фрустрираним људима који се, генерално, нису снашли у туђини, који је не воле, па висе на интернету и замишљају да коментарисањем утичу на побољшање прилика у Србији. Већином то друштво има добре намере, али се држи флаше док пише, а фрустрације саме излазе на видело. Упоређивати Малића са неким Михајлом (макар и индиректно), који је за мој појам најобичнија будала је, у најмању руку, непристојно.Даље, Срби из дијаспоре претежно имају добре везе са Србијом преко родбине, пријатеља и живота који су оставили за собом, те сумње у познавање прилика које владају у Србији не стоје, мада онај осећај на сопственој кожи бледи временом. У сваком случају, информације се не црпе само и искључиво преко интернета, многи долазе у Србију редовно на одмор, неки пословно и више пута годишње, а многима долази у посету родбина, тако да вести струје и непосредним путем. Срби из Србије готово са презрењем занемарују оних 5,5 милијарди долара годишње, које пристижу од дијаспоре, иако те паре већином директно улазе баш у кућне буџете.Ето, тек сам начео тему, а коментар испаде километарски. Можда би о томе требало писати у виду текстова а не у коментарима, па ево предлажем да Павков пише о погледу на дијаспору из Србије, а Малић о погледу дијаспоре на Србију, а ја се ту могу укључити са обе стране равноправно. И одмах да кажем, са основним циљем превазилажења те вештачке поделе која нам не доноси ничег доброга, већ само продубљује црну рупу српске пропасти.Поздрав обојици! П.С.Моја дигресија о подели на дијаспору и српске Србе је врло намерна и мислим да о њој вреди писати.

    Sviđa mi se

  9. Захваљујем на дигресији. То стварно јесте итекако занимљива тема. Један од разлога што сам за ових ево 12 и кусур година толико мало писао о односу дијаспоре према матици је што ја, у ствари, нисам никакав репрезентативни "дијаспорац" већ жешћа статистичка аномалија. Оно што могу да опишем – и трудим се повремено – је како овде живот заиста изгледа, тек да људи који сањају да побегну у неку Утопију знају да их лажу. Уосталом, од себе се побећи не може – то је и била поента недавног текста о идентитету…

    Sviđa mi se

  10. дијаспора (они ван шоље) много лакше капира моје текстове од овдашњих (у шољи)… у шољи се не види облик шоље..што би реко наш мудрац Будан..вас двојица на посао

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s