Снијег и лабудови

Реформа је језика неопходна и неодложна – није мотивисана етнички или уперена противу имена једне од бројних етничких супстанци – поготово не оне која је престала да добија у  рату а наставила да губи у миру
jедноставно, постојећи језик је превазиђен, има превише правила и ријечи – премало слова. Као што се аустријски цар благоизволео изразити о Моцартовој музици: превише нота, меин лиебер… 

како би рекао велики вођа наше револуције, који је читавог свог дугог живота кубурио са матерњим Језиком и датумом рођења – уједно и наш највећи син: будимо мирни и увјерени да ће ово стање потрајати сто година али будимо и спремни ако га већ сјутра не буде.

 Пише: Вујачић Ратимир
                                     Народни геније је уочио заводљивост и варљивост, разних атрибута, придјева и боја. Не,  гори зеленој,  пјева Народ –  није се догодио снијег нити се бијеле лабудови – већ забехарили чадори аге Хасан–аге. 

На другој страни једине нам планете, Друг Денг, вођа кинеског пута у Комунизам отворио  је савремену периоду револуције посве лаганице : није важно, рећи ће Денг, да ли је мачка црна или бијела, важно је да лови мишеве. Овден се, искусни Учитељ радничке  класе, на крају свог осебујног револуционарног искуства смирио и обрео у уводном поглављу Уџбеника логике: Мао-ва десна рука је, скромно, попут доброг ђака субјект и предикат – подмет и прирок поставио у њихов од давнина познат поредак. Олујна партијска воља напослетку, клонула је пред смиреним умовањима над суштином ствари једног  философа из Атине од прије нове ере. Једино је у ту и тамо страдала по која мачка – бијела међ’ црнима или обратно. Надјеви и придјеви су царевали – на радост мишева, наравски. Мудри револуционар се на посљетку одредио као класни непријатељ мишева и Аристотелов позни штоватељ.

Наше евроатланско искуство – особито трасирање независности – постојано међутим, плива на принципима перманентне револуције. Може нешто бити умно, повијесно искушано, поријеклом из Атине, способно и добронамјерно  – прегледно и јасно –  али шта Партија  има од тога !? Вођство нишани нови хоризонт :  морамо имати нешто наше, па макар… – нашим именом да се зове и кликује. Чему најбоља јабука ако је политички необзирна или ништа боље, дистанцирана по питању нове развојне философије !?  
Ево, Црногорска комерцијална банка : има власнике, скромне и самозатајне дионичаре, посве конкретни момци, такорећи појединци, али шта: прави људи на правом мјесту – своју Банку скромно називају црногорском. Црногорски Телеком је у већинском њемачком власништву али поносно заступа нашу боју и истиче црногорско име. Што мари да се и тако зову ако убирају већи профит – рећи ће завидљивци – узалуд покушавајући да буду духовити. Сви задовољни: Банка и Телеком су наши – црногорски – у смислу придјева наравски, приход и камате одлазе власницима… Новац то су други, нама је добро и овако.
Срећа је да смо се оканули грубе и тупе материјалности пак окренули темељима духовности и независности – небесима, такорећи. Морали би у противном и Њутнову физику зарад уходавања суверенитета прилагодити партијском обновитељском науму и мултикултуралности нашој: каква би то била независност када у свакодневном животу – који одузима највише времена – царују закони једног Енглеза или национално индиферентне гравитације!? Коју називају и земљина тежа. Да се покоравамо земљиној тежи – Енглези нека су само здраво – наши евроатлански пријатељи.  Земљина тежа – хвала, не.
Али то је чар револуције: поприма пригодне облике и садржаје, дјелује и институционално и ванинституционално – како поносно изјави прерано преминули вођа побједничке АБ контрареволуције – пише нове књиге док  прочита старе… By the way, један од поткованијих стратега наше транзиције, неспорни патриота, предложио је да Црногорци уче енглески језик као матерњи. Наравно, тадер би се енглески језик у службеној употреби звао црногорски да не би дошло до нарушавања круцијалног идентитета и тек изгласане независности. Енглески језик,  приподобио би се нашем фонетском апарату и видокругу – наравски, већма би одсликавао нас него Енглезе,  ерго –  наш матерњи језик. To be continyied.
Реформа је језика неопходна и неодложна – није мотивисана етнички или уперена противу имена једне од бројних етничких супстанци – поготово не оне која је престала да добија у  рату а наставила да губи у миру. Надаље, није пресудно име – како неки површно тумаче реформу – језик је полуга одрживог развоја у служби вишег циља и зацртане трајекторије. Једноставно, постојећи језик је превазиђен, има превише правила и ријечи – премало слова. Као што се аустријски цар благоизволео изразити о Моцартовој музици: превише нота, меин лиебер… Будући послодавци требоваће веселе, чиле, једноставне и поскочне кадрове… беспоговорне. Неће бити пријеке потребе за говором и разговором – хитамо у епоху монолога  – мрсиће свак’ себи у браду на матерњем или енглеском свеједно. Писмено изражавање је Партија предуго трпјела и вријеме је да се томе стане на крај. Ако већ морамо да читамо – нека буду то црногорски писци.
Незадовољство нашег вођства актуелним Језиком није од јуче. Поштено говорећи револуционари и политичари никад нијесу ни говорили народним и књижевним језиком, или опћенито, икад овладали култивисаним говорним стандардом. Њихове писаније и говоре  било је немогуће превести на неки други језик. Не само да их је мрзјело да уче граматику него им је Језик као уређен систем са јасним и унапријед утврђеним правилима био непотребан и неподесан за оно што су  хтјели и имали да кажу. Подсјећао их је, веома, на правну државу чији су били љути противници. Отуда и утисак, да се нијесмо најбоље разумјели, није без основа те да је  работа некако вазда испадала на њихову корист а нашу штету. И супротно од онога што смо мислили да су рекли.
Надаље, Службени језик никако није пао са неба, како неки перципирају: већ на рушевинама старих партијских парола и програма, политичари су изњедрили АБ перформанс, својом креативношћу и стваралачким језичким нервом успјели – у одсудном тренутку – да произведу потребан број корисних нејасноћа, одрже континуитет власти и спасу кадровску живу силу. На ултиму смо спасили комунистички подмладак и добили капитализам.
У сваком случају, како би рекао велики вођа наше револуције, који је читавог свог дугог живота кубурио са матерњим Језиком и датумом рођења – уједно и наш највећи син: будимо мирни и увјерени да ће ово стање потрајати сто година али будимо и спремни ако га већ сјутра не буде.

http://slobodijada.blogspot.com/

Advertisements

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s