УЗРОК СМРТИ – ПОЗНАТ, АЛИ…


Два догађаја који на први поглед немају благе везе један с другим, навела су ме да напишем овај текст; први је текст Бранимира Марковића „Плава звезда и банда црвена“ на http://revolucijasada.blogspot.com , који  у свом пословично саркастичном маниру тера спрдњу са свима око себе: Самоуправљачима и „Титиним луфтигузлуком“, примењеном историјом „по малом Ђокици“, а дотакао се и једног од „стубова Српства“ –  Црвене Звезде…



Други догађај је иступ хашког судије Жан Клод Антонетија који се образлажући своје издвојено мишљење на суђењу др Војиславу Шешељу дистанцирао од осталих двоје судија у већу које је одлучивало по захтеву за прекид суђења. Просто речено, судија Антонети је рекао и покушао да „спасе душу“…


Оно што је заједничко господи Марковићу и Антонетију је то да су сваки на свој начин рекли оно што је сваком у Србији познато и подразумевајуће, али изгледа баш због тог „дифолта“ изазива контраверзе и различита тумачења.


Обојица поменутих слажу се да је Југославија била неспоран и легитиман међународни субјект. 
Марковић СФРЈ види првенствено као амерички пројекат pax americana, направљен да би се обезбедио мир у Европи – како каже, најдужи у њеној историји. По њему, они који су тај пројекат израдили, финансирали и држали „на апаратима“  упркос многобројним изазовима (грађански рат у Грчкој, информбиро, тршћанска криза, итд) никако нису имали разлог да тај пројекат руше. У тексту се помиње Љубиша Ристић, који је гостујући у емисији Миломира Марића на једној овдашњој телевизији поменуо два момента која се у нашој јавности недовољно објашњавају: париски састанак тадашњег министра спољних послова СФРЈ Коче Поповића са „…истим највишим америчким дужносником, који се много касније противио паду Берлинског зида “ на коме је операционализовано учешће Југославије у „јужном крилу НАТО-а“, и друго, налог америчке администрације “ свом јужном крилу, да изврше војни пуч, похапсе сепаратисте и спроведу савезне изборе деведесетих и њихово одбијање да то учине после посете Кадијевића Горбачову и сл.“.


Наравно да не треба веровати никоме, а нарочито не Љубиши Ристићу када брани своје позиције из тог времена; али, сигурно не треба ништа априори одбацити само зато што то говори Љубиша Ристић. Ако му се много шта може замерити, велика начитаност и информисаност из прве руке не може и не сме; не заборавимо у којим круговима се поменути кретао, а како се чини – орбита у којој се данас креће, још увек је превисоко за обичан свет…


За разлику од Марковићевог сарказма (као највишег облика ироније), судија Антонети је у свом излагању пред целокупном светском јавношћу први из хашког трибунала ствари погледао из другачијег, српског угла. 
Сировом логиком дезавуисао је две деценије дуге напоре својих колега судија да пресуђују према задатим нормама по којима је аксиом да су Срби криви за распад Југославије, због кога су почели ратови у којима су се ратни злочини „омакли“ свима по мало, али су Срби као изазивачи сукоба најодговорнији, па према томе – треба да одговарају не само за злочине које су сами починили, већ практично и за то јер су друге испровоцирали да покажу своју мрачну страну ту, пред вратима уљуђене и мултикулти Европе… Због тога су и казне Србима које је тај „суд“ до сада изрицао много веће него оне које се изричу „осталима“. Због тог педагошког карактера Трибунала.


У  образложењу због чега се не слаже са мишљењем својих колега по питању доказивости Шешељеве кривице за учешће у заједничком злочиначком подухвату (ЗЗП) судија Антонети је ишао дотле да у детаље обдукује посмртне остатке теорије по којој „се зна“ ко је за све крив; на пример, Шешељу се ставља на терет протеривање Хрвата из Војводине и Републике Српске у циљу да би се остварила доминација Срба на тим просторима… Судија Антонети једноставним и општеразумљивим (превасходно)речником доводи у сумњу постојање разлога за овај пројекат јер је Војводина тада  већ била део Србије, у њој су Срби већ доминирали као највећа етничка група, а Република Српска је била предвиђена плановима које су израдили Кутиљеро, Венс и Овен… Чему пројекат по коме би требало на силу остварити доминацију једне етничке групе тамо где она већ доминира? Можда је са друге стране постојао план да се промени однос снага, за тај план су нађени савезници, спонзори и лобисти, и ето…
 Због чега овакво постављање ствари не би било легитимно? Зар само зато што би то одговарало Србима? 
Наравно да није то у питању. У питању су много већи геополитички и геостратешки интереси који имају везе са инфилтрацијом у прћије које су одређене на Јалти, са нарастајућом потребом САД да се посвете самима себи уместо да изигравају дежурног позорника, са уздизањем Кине и Русије. Чак и када би се данас појавио писани доказ који би потпуно потврдио „српску причу“ преко њега би се у глобалним релацијама прешло, јер то је много лакше него изнова претумбавати двадесетогодишње манипулације и конструкције… Ко зна шта би све могло да испадне из ормара са костурима.
Али би било веома лепо и поштено да се утврди истина о периоду од смрти друга Тите до данас. Да бисмо могли да се смиримо и помиримо са комшијама. 


Зашто од Титине смрти? Зато јер нас је тај белосветски гангстер и хохштаплер, терминатор НКВД-а и илузионист за кога је Худини био обичан циркусант – држао на окупу. Тачније, на окупу нас је држао (превасходно) амерички новац као што рече Бранимир Марковић, то јест, држала нас је лаж о нашој незаобилазној улози у светској конструкцији мира и сарадње, месту на раскрсници путева, страху наших непријатеља од „четврте војне силе у Европи“, дакле, на окупу нас је држала лаж.


Као што нас је растурила лаж у коју су нажалост и многи Срби поверовали (јер тако каже знасеко) да смо ми, који смо једини били заинтересовани за очување заједничке државе – ту државу растурили. 


У време када је Џејмс Бејкер ’91 године долазио у посету СФРЈ, био сам млад и неискусан, нисам схватао зашто треба рећи „разумем“ иако немаш појма шта се од тебе тражи, али оно што је очигледно није то што видиш, него нешто што каже „знасеко“…
Дакле, својим очима сам видео и чуо да је тадашњи државни секретар САД на ТВ Дневнику ЈРТ изјавио да „САД подржавају народ и руководство Југославије у настојању да се превазиђу тешкоће са тенденцијама појединих федералних јединица да изађу из заједничке државе…“.
За мене, тада „малог Ђокицу“ како су ме тетирали „Криви Стојко“ и компанија оличени у мојим шефовима, то је значило следеће: Решите проблеме које имате са иредентом на Косову и сепаратизмом у Словенији, неоусташлуком у Хрватској и криминалом који новац који вам дајемо прелива у приватне џепове и због чега се осећамо као будале… Решите их али БРЗО и ефикасно! Као што су Бугари на пример решили проблеме са етничким Турцима; они којима је турски идентитет био важнији од националног  бугарског, добили су могућност да у потпуности задовоље своје потребе тако што им је држава дала могућност да одселе у Турску. Два-три месеца разне НВО су галамиле, КЕБС је дао „оштро“ саопштење за јавност, Турска је упутила демарш бугарском МИП-у, и – појео вук магарца…


Међутим, после те Бејкерове изјаве, наши генијалци  су отишли код Горбачова и Јазова да им „преведу“ Бејкера; наравно, генсек партије у расулу и председник државе у хаосу и њему сличан министар одбране и нису могли својим гостима да кажу ништа друго него: Американци вас навлаче а ми имамо пречих послова него да се ради вас сукобљавамо с њима… Своју политику морате темељити на принципима Хелсинкија, повеље УН, споразума из Јалте и Техерана, кувару Стеве Карапанџе…


Шта би дакле могао бити закључаг свог овога писанија и покретања неколико наизглед невезаних тема, Хага, Марковићевог сарказма, моје наивности и „намазаности“ оних који су у наше име доносили одлуке – данас видимо, углавном погрешне?


То, да је важно шта о нама мисле други, али да је ипак најважније шта о себи и својим могућностима мислимо сами… Колико пута је сваки од нас чуо, ако не и изрекао: Ми Срби смо говна…
Због чега о себи имамо тако ружно мишљење? Ко су ти који су нас довели до тога да смо у једној реченици ако не „изабрани“ а оно „небески“ народ, а одмах у следећој „говна“? Ако се узме за задато и ноторно да појединци а не народи имају „особине“, како је дошло до тога да у нашој, српској перцепцији превлада оцена да смо као колективитет на ниским гранама? Због чега је (по мом мишљењу смишљено и подмукло, а на то је насео и Бранимир Марковић) „неквалификованим самоуправљачима“ препуштено да пред светом репрезентују српску нестручност по свим питањима, инфантилност, лењост и бахатост, док се интелектуалци баве неким „високим“ и оку самоуправљача недостижним питањима?
Месецима пишем по сајтовима и покушавам да добијем одговор на ова и слична питања, али до сада ништа од тога; ево и овог пута позивам људе који ово читају да се изјасне: Шта од наведеног није тачно?
Што се тиче етикетирања – не морате се трудити… Верујем да сам видео све, од „малог Ђокице“ до „неталентованог скрибомана“…
Џаба труд, питаћу и даље – све док не добијем одговор. 

Advertisements

10 mišljenja na „УЗРОК СМРТИ – ПОЗНАТ, АЛИ…

  1. "Због чега је (по мом мишљењу смишљено и подмукло, а на то је насео и Бранимир Марковић) "неквалификованим самоуправљачима" препуштено да пред светом репрезентују српску нестручност по свим питањима, инфантилност, лењост и бахатост, док се интелектуалци баве неким "високим" и оку самоуправљача недостижним питањима?"ово је суштинско питање..а опдговро је..па самоуправљачи су управо "интелектуалци који се баве неким "високим" и оку самоуправљача недостижним питањима"…самоуправљач је код мене идеолошка икарактерна особина, не социјална..НЕ БРКАТИ ИХ СА ПОШТЕНИМ И СТРУЧНИМ ЧЕСТИТИМ РАДНИЦИМА КОЈИ СУ НЕКАДА БИЛИ ВЕЋИНА СРБА

    Sviđa mi se

  2. многа академска каријера и национална пензија "заслужена" је очигледним лажима, бесмислицама и историјским фалсификатима.. и тако скоро век..ајд ти то сруши одједном..створен је менталитет "а ко си ти"..где није битан садржај већ КО ПИШЕ ИЛИ ГОВОРИ..у таквом систему ти и ја губитници самоуправног социјализма немамо никаве шансе (зато се овај блог и зове револуција)обојица смос е уверили да је у Србиј немогуће отворити РАСПРАВУ МЕЂУ НЕИСТОМИШЉЕНИЦИМА..ево чим си истрчао Цвија те више не објављује..мени се то десило на више портала..валда ћемо овде коначно успетипозивам све без обзира на титуле и почасти да нам се придруже и слободно изразе свиоје мишљење..поготово ако је друкчуије од нашег

    Sviđa mi se

  3. Моја теорија је да се ради о једном систематски створеном и негованом комплексу ниже вредности, комбинованим са дугогодишњом негативном селекцијом. Успео је у толикој мери зато што је у оба велика рата страдао страшно велики број Срба, па је сваки потенцијал нације тиме знатно ослабљен. У неколико наврата сам писао о томе на Соколу (види: "Окови нашег ума"), а пре пар година је Игор Ивановић објавио "Легенду о малом, слабом српском човеку" на НСПМ, где је доста тога објашњено. А ту је онда и она Андрићева теза о дуготрајном робоваљу и рђавој управи…

    Sviđa mi se

  4. у оба велика рата страдао страшно велики број Србаovo je glavni uzroka drugi su ekstremne ideologije kojima smo zatrovani..direktno smissljene u Beccu da se ne bi integrisali u celovit narod i odrzzivu drzzavunije bass mnogo komplikovano..utoliko je vecca sramota srpske tzv elite

    Sviđa mi se

  5. Такође једна натукница Бранка Павловића:" А све је то само дим и магла, разводњени наук, причам ти причу, да бих узгред показао како сам ја , ето, добар и врстан у свему, али немам се на кога ослонити, не могу изменити тај наш проклети менталитет.Чули сте добро МЕНТАЛИТЕТ. Значи, то је нешто као душевност, од природе или од бога дато, ништа се ту не може учинити, то нам је некако урођено, "ми смо" урођеници. А кад ствар почнете да испитујете и промишљате, откривате да се таквим и сличним квазинаучним поштапалицама прикрива сопствена немоћ, неспособност, рутински и безвољно отаљавање јавног посла као туђег посла." Ово му дође више на рачун власти али прелазне је природе…

    Sviđa mi se

  6. Пропао ми је техничком грешком покушај (текстић) да колико могу укажем на неопходност проучавања радова Р.Константиновића. Проблеми са "пошаљи коментар"

    Sviđa mi se

  7. Ево конементара једног новоцрногорца. Љут је очигледно што рушење Цркве у граду-хотелу не иде глатко. Незадовољство са својим народом одговара опису благопочившег професора Павловића. Није искључено да је коментатор и високи функционер владајуће коалиције. Елем:Osvrnite se malo oko sebe. Viđetćete da su DPS-SDP naša "slika i prilika". Nijesu oni krivi što Crnogorci ne znaju ni što su, ni ko su, nit što im glavu nosi. Direktna posljedica toga neznavenja je što Crnogorci ne znaju ni što oće ni što neće. Čas bi ovo, čas bi ono, a najbolje će bit da im "to" neko donese na gotovo, što gođ to bilo. To je idealna zgoda za one koji "znaju" što nama treba, pa nam to svoje "znanje" dovoze svojijem, a često i našijem, šleperima, televizijama, novinama… knjigama, školama.. A, mi, gutamo li gutamo, a da riječ ne prozborimo. Lijepo jednom reče jedan potomak Crnogorca, J.Pejaković: Znam ja nas, j.. ti nas!

    Sviđa mi se

  8. „Гушио га је домаћи коров, постали му одвратни једни те исти, без најмање промјене, монотони звуци народне пјесме и укочене традиционалне домаће филозофије, тотална умна и морална клонулост“Павле А. Ровински о Његошу

    Sviđa mi se

  9. “Моје чврсто уверење је да смо ми као народ 20. век прокоцкали. Ми смо га изгубили забављени погрешним експериментима. Један експеримент је био Југославија, други је био комунизам. Ми смо, практично, време од 1914. до 2000. изгубили. (…) Народ се 5. октобра (2000) определио за убрзање историје, а не за идеју обичног дисконтинуитета”rekao je prezreni, koga izgleda jedino ja na planeti uvazzavam ii ne skrnavim

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s