ПЛАВА ЗВЕЗДА И БАНДА ЦРВЕНА

   пише: Бранимир Марковић
Његош је овакву ситуацију лепо описао у Горском Вијенцу и дао поетске напутке шта да се ради са потурицама у својим редовима. Поетске јер их не треба буквално истребити. Довољна је лустрација уз хуманитарну помоћ од иницијалног стада оваца за почетак.

(и)лустрација Огњен Марковић „Револуционари“ http://www.lamrvette.blogspot.com/

      Првомајске празнике сам  уобичајено, као прави старац јуниор, провео  гунђајући и псујући увек исте обожаватеље лика и дела највећег сина наших народа и народности (није Милошевић, али обожаватељи су персонално и ментално углавном исти) и увек исте прилоге о њима емитоване преко наших иновативних и оригиналних медија сваки пут на овај празник (не знам колико пута сам већ гледао прилог о оном кукавном Блашку и исте фаце како посећују Кућу цвећа на челу са оним Македонцем) . 
      Они (самоуправљачи, творци изреке „не могу толико мало да ме плате колико мало могу да радим“) се радо сећају (и тиме трују данашњу омладину) како су добро живели, како су добијали станове бесплатно (пардон издвајали су месечно од плате у стамбени фонд новаца у вредности кутија за жваке), како је био мир, како су могли да путују свуда без пасоша…И све то везују само за Титу.
     Знате ли приповест о грчком богаташу и бродовласнику Оназису, ону како је продавао као сиромашан дечак цигарете по улицама Пиреја, а онда је купио први брод. Све остало је легенда. У званичној историји је прећутано „само“ оно што се десило између уличне продаје и прве капиталне куповине. Оназис се, наиме, добро и богато „удао“.  Е тако вам је и са Титом.
     Гледајући њихове (самоуправљачке) искрене сузе, понос и патос, по ко зна који пут у животу сам се питао шта ли је у њиховим главама. Славе par exellеnce амерички пројект, протекторат и „играча“ све у име борбе против империјализма, капитализма а за „слободу“ („српскоме на-ро-ду“ и интернационалну), „независности вечни живот државе „која одумире“. Држећи се једне од најуспешнијих пропагандних бајки уопште, о „историјском не“ и самосталној победи „чета партизана“ наоружаних углавном шапурикама и „срцем у јунака“ над најмоћнијом (поготово технолошки) војном силом (бајци у којој се негде загубила Црвена Армија, на чији помен им иначе радосно засузе очи црвене) „ко пијани плота“ чињеницама упркос (утолико горе по чињенице).
     Станове, кола, лагодан живот и „луфтигузлук“[i] им „нису“ обезбедиле САД као „правичну“ накнаду за приступање јужном крилу НАТО пакта 1956. (склапањем војног пакта са Грчком и Турском), у износу истом (или чак већем) колико су уложили у економски опоравак и бум потпуно разорених СР Немачке и Јапана (60-тих година прошлог века био на истом економском нивоу као Југославија, а сада? – Тита расипник, ма хајте молим вас).
      Живот у миру „нема“ никакве везе са pax Americana, најдужим периодом  мира у европској историји, а и пасоши „немају“ везе са тим контекстом.
     (Ни НАТО бомбардовање „нема“ везе са наплатом заосталих обавеза.)
     Добро, самоуправљачи за то нису могли да знају у Титино вараво и „лажаво“  доба, званична пропаганда је говорила све супротно. Али отада, готово већ 30 година, историчари јавно обелодањују све нове и нове доказе. Узалуд. Ништа не значе ни инсајдерска признања другова, рецимо Јова Капичића кад изјави „какви комунисти ми смо бре Римљани“, ни подужа „отворено комунистичка“ (ис)повест друга Љубише Ристића о кључним закулисним моментима новије историје (састанак Коче Поповића 50 тих у Паризу са истим највишим америчким дужносником, који се много касније противио паду Берлинског зида, кукајући да се тиме руши, као што се и срушио,  pax Americana; налог САД војном врху СФРЈ, тј. свом јужном крилу, да изврше војни пуч, похапсе сепаратисте и спроведу савезне изборе деведесетих и њихово одбијање да то учине после посете Кадијевића Горбачову и сл.) недавно у емисији Ћирилица на Хепи ТВ. Митологизована лаж, што је очигледнија и бесмисленија то више прија напаћеном срцу.
    Да сада пређемо са Оназисологије на Астрологију. Све што се догађа и догађа ће се у нашем народу прво се деси у Звезди.
    Према веселој титићкој историји „стуб српства“ је основан „нулте“ године повијести новога човјека (1945.) тако што су се весели одговорни другови састали и у другарској атмосфери договорили о имену.
      Договор је текао отприлике овако:
Друг а: „нека се зове Звезда.“
Друг б: „е, ако је Звезда нек буде црвена“ (замишљам грљења, честитања и песму уз Козарачко)
      Једнодушно, једноумно, не- дијалектички (без расправе). Ђе је ође Оназисова супруга?
       Па прећутано је само то да онај друг а није уопште био друг, а да је његов предлог уствари био Плава Звезда!!! Неко је имао муда да 1945. у време масовних стрељања, Лисичјих потока и „суђења“ разним опасним терористима попут Жанке Стокић, на практично партијском састанку тада не мање стаљинистичког КПЈота ово предложи !!!
      Дијалог је дакле гласио
„нека се зове ПЛАВА Звезда“
„е (вала) неће, ако је Звезда има да буде ЦРВЕНА!!!“ (уместо грљења и песме изгледа да су лупане песнице бар о сто)
       Најсрамније је што херој грађанског отпора улази у званичну историју као најјаднији комунистички подрепаш („нека се зове Звезда“). „Једна боја плаво“ мења смисао целокупног догађаја.
      Ово је парадигма како функционише култура и систем (свеобухватне) лажи којој смо изложени скоро век. Прећути се „због мира у кући“ само „нешто небитно“.
      Није чудно што режимски моћници и пропагандисти „само раде свој посао“. Они су за то богато награђени. Трагична је масовност инфантилне руље стараца и људи у зрелим годинама која као верује у бајке, знајући на сопственом искуству да су  најочигледније лажи и подлости и постојаност система који их производи.   Самоуправни нерадници без квалификација који сматрају да су пуким слугерањством заслужили бесплатне станове и режим који поданство награђује.
      Лагали су сами себе да Титине бесплатне вечере могу вечно да трају. Страдали су часни и истинољубиви које су потказивали.
       Лагали су сами себе да паре за Милошевићеве плате запосленим у фабрикама које не раде могу вечно да се штампају. Окренули су се буквално против сопствене деце у име те лажи.
       Лагали су сами себе да ће Милошевићеве штампане паре да замене еури из фондова без дна.
        Данас верују да ће вечно моћи да паразитирају на платама јавних предузећа и државних установа и локалних „самоуправа“ у које су „убацили“ себе и своје уласком у партије. Или ако већ нису гласаће за Тому, па ће онда.
       Они су нажалост постали већина међу Србима и то је ПРВА чињеница с којом треба да се суочи свака озбиљна политичка групација која искрено жели промене и  бољитак.
       Његош је овакву ситуацију лепо описао у Горском Вијенцу и дао поетске напутке шта да се ради са потурицама у својим редовима. Поетске јер их не треба буквално истребити. Довољна је лустрација уз хуманитарну помоћ од иницијалног стада оваца за почетак. Или јавни радови (рецимо заборављена идеја о каналу Дунав-Морава-Вардар-Егеј). Да коначно раде оно за шта су способни и буду корисни чланови заједнице.
     Чека се нови владика Данило.


[i]  Голоточки затвореник Драган Комадинић у својој књизи сећања једно поглавље је насловио „Тито и његов луфтигузлук“

http://branali.blogspot.com/

Advertisements

5 mišljenja na „ПЛАВА ЗВЕЗДА И БАНДА ЦРВЕНА

  1. "налог САД војном врху СФРЈ, тј. свом јужном крилу, да изврше војни пуч, похапсе сепаратисте и спроведу савезне изборе деведесетих и њихово одбијање да то учине после посете Кадијевића Горбачову и сл.) Гледао сам (делимично) "Ћирилицу" са Ристићем, али ми је део његове приче о Кадијевићу и Горбачову промакао; мада, слажем се са аутором по питању америчких интереса '91, које је у посети те године истакао државни секретар САД Џејмс Бејкер.Додуше, наводи из саопштења поводом те посете не уклапају се у теорије завере. Тачније, уклапају се ко део смишљеног плана за замајавање Срба: Као, они југославији и савезним органима дају подршку да сузбију сепаратистичке снаге, а иза кулиса им забијају нож у леђа… Наравно, то нема везе с мозгом, али има са прагматизмом и општепознатом техником коју познаје свако ко се иоле озбиљно бави обавештајно-безбедносном тактиком, стратегијом поготово.САД и НАТО су у превирањима почетком '90-тих дали јавну и ЈАСНУ подршку државним органима СФРЈ да "реше" проблем са сепаратистичким републикама на начин како то савезној држави највише одговара; али, шта је у то време била савезна држава? Скуп комунистичких каријериста делегираних из шест република и две"србијанске" покрајине који су у распаду земље видели своју шансу; Да ли је боље бити "делегат" у неком органу СФРЈ који ће после четири године бити изложен ротацији која га може изротирати у неку подрумчину, или постати историјска личност и оснивач нове државе којој се осмехују евроатлантске интеграције? Ко би се данас сетио Васила Џемперовског? А Богића Богићевића? Наравно, Југославија је као држава била промашај и осуђена на пропаст; из простог разлога јер је настала и одржавана као плод трулог компромиса са "југословенима" Трумбићем, Радићем, Корошецом и осталима које су пашић и "краљ Ујединитељ" прихватили по принципу: Кад си гладан и мува ти је залогај.Али, написаћу о томе текст у току дана ако не претерам са слављењем …

    Sviđa mi se

  2. да ти ја једноставно реплицирам..Југославија је била неоимеперијални пројекат (туђих имперјиа не наше)"да се Власи не досете". Власи смо ми Срби – практично интегрисани у том моменту у један народ са све Хрватима (ХРВ=СРБ – једначење неко по звчности, то су синоними, тако бар пише на сајту ЦИА нациа мејкер, ато је мени довопљно знаковито како нас они сматрају)..Елем да се не би створила моћна национална независна држава, прва РАШКА (Расија је зтада била Совјестки Савез а непосредно рпе тога империјална)смислили су неодрживи протектиорат подмазан екстремном идеологијом..ИСТО само са другом екстремном идеологијом су учинили са Титом..а српски национализам су суставно уништавали… јаио еј комично, мени бар када данас кукају на БВотину Србију ка протекторат, као да све Југославије нису биле амерички протекторати..ми смо независност изгубили 1918. и треба поновио да је освојимо. све остало су заваравања

    Sviđa mi se

  3. узгред да обавестим патриотску јавност..кад год поставим нешто слично овоме "ХРВ=СРБ – једначење неко по звчности, то су синоними, тако бар пише на сајту ЦИА нациа мејкер" или овом "прва РАШКА (Расија је зтада била Совјестки Савез", тј. да мо научним мерилима посматрано ЈЕДАН НАРОД..НА НСПМ-У МИ НЕ ОБЈАВЕ!!!опет су то по зна који пут учинили на уобичајено приземан и стереотипан текст http://www.nspm.rs/istina-i-pomirenje-na-ex-yu-prostorima/srbi-i-hrvati-uvijek-smo-se-voljeli-i-postivali-ali-ipak-vise-mrzili.htmlживела слобода и јавна расправа

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s