"БУДИМО ЉУДИ…ИАКО СМО СРБИ" (Патријарх Павле)

Не знам како други,али ја, кад неко каже „патријарх СПЦ…“ (несвесно)
пред очима одмах пројектујем слику Патријарха Павла…



шта нама може Ватикан кад ми у свакој кући имамо по најмање једног теолога и познаваоца црквених канона!?


Не упућују се ваљда људи у монахе јер се у манастиру уз мало рада а
уз много прилога може сасвим лепо живети!?



Ми се затварамо у своје мале,неугледне и за непријатеља безопасне бункерчиће и из њих тражимо да нам се онај ко нас опкољава – покори!?




Пише: Драгослав Павков



За разлику од већине овде ја се не секирам превише због раскола у Српској Православној Цркви који је направио бивши владика Рашко-Призренски Артемије.
Неслагања и неспоразума међу архијерејима СПЦ било је и досад а последњи раскол настао је 1963 одбијањем епископа Дионисија да поштује одлуке црквених власти јер су оне (као) донете под утицајем СКЈ…
Као, до тада се власт није мешала у „црквене“ послове, па им је ево ово баш засметало толико да оду у раскол… Тадашња власт је стала иза Синода и Сабора па им у је помоћ и као ојачање „аргумената“ у полемици са одметнутим архијерејем послала „инсајдера“, једну лепу младу жену са задатком да заведе владику и прикаже га као не само расколника већ и
као развратника. Симпатизерима владике Дионисија то није много засметало, а њему је чак (неочекивано) и подигло (види ти попа…) рејтинг у дијаспори…  

Дама је као агент СДБ Србије још једном употребљена у време санкција као претеча данашњих српских лобиста у институцијама САД, а онда је пала у (заслужени?) заборав…

Раскол је (привидно) завршен помирењем владика под утицајем јавности, а
првенствено под утицајем покојног Патријарха Павла.

Покојни Патријарх је био последњи Србин на кога нико није могао
упрети прст и приговорити му ово или оно, а да притом не изазове осуду
и гнев (скоро) свих Срба, ма где да се налазили и ма каквог политичког
опредељења да су… 

Притисак јавности ради превазилажења раскола и стављање различитости под тепих не би био ни близу довољан, да та јавност иза себе није имала личност попут Патријарха.
Не знам како други,али ја, кад неко каже „патријарх СПЦ…“ (несвесно)
пред очима  пројектујем слику Патријарха Павла…
Ма колико да
уважавам Његову светост г.Иринеја, ово је јаче од мене.

Лично ми смета острашћеност и стављање лаика на било коју страну у
актуелном спору. Што рече један мој пријатељ – шта нама може Ватикан кад
ми у свакој кући имамо по најмање једног теолога и познаваоца црквених
канона!?

Зар је могуће да Срби поред окупације Космета, сталних атака на
Р.Српску, ухапшене и премлаћиване деце која је протестовала против
геј-параде, гушења слободе медија, осиромашења целокупног друштва и
драстичног смањења кредитне способности грађана (могућност отплаћивања
већ узетих кредита и активирање хипотека) – имају времена,снаге и
амбиције да се баве расправама о црквеним канонима,и размирицама
Поп-Ћире и Поп-Спире?



Не сумњам да ће ме многи препознати као „старог екуменисту“ али морам да питам:
Јесу ли оне паре из фонда за гладне проневерене или нису? Ако
јесу, које право „аретмиолатрици“ имају да од одговорности аболирају
најодговорнијег за стање у ЕРП – бившег епископа Артемија?
Ако нису,где је одговорност „синодобранитеља“ за лажно
оптуживање,узнемирење јавности и наношење штете угледу СПЦ?


Ако је тачно да се крадуцкало у ЕРП,али да се крадуцка и на другим
местима, само то „сад није тема“ па о томе нећемо, питам: Око чега се ми
овде замлаћујемо,и на кога губимо време које смо могли утрошити на
дружење са људима које волимо,на помоћ деци код израде домаћих
задатака,на извођење супруге/га у биоскоп…

Мислим,ако већ међу њима нема разлике, ако су лопови и једни и други –
зар то није довољан разлог да их и једне и друге казнимо бојкотом и
укидањем донација док се не упристоје и почну да личе на божије слуге?
Како за СВЕШТЕНО ЛИЦЕ оправдање за проневеру (изигравање поверења
приложника, а Црква се  финансира од прилога оних који јој
верују) може бити то што и други СВЕШТЕНИЦИ краду?


Свештеник (монах) ваљда треба да буде изнад људских слабости, којима
због различитих утицаја којима је изложен, обичан свет има тешкоћа да
да се одупре. У чему је иначе бит монашења,ако не да својим примером
нама слабима и подложнима „људским“ особинама покажу прави пут?
Не упућују се ваљда људи у монахе јер се у манастиру уз мало рада а
уз много прилога може сасвим лепо живети!?



Долазак папе;
Као Србин и православац имам велики отпор према римском епископу.
Беневолентан однос Рацингерових претходника према геноциду који су
органи две хрватске државе починили над припадницима мог народа, смета
ми да римског папу посматрам као „обичног“ епископа попут
Кентерберијског надбискупа, Васељенског Патријарха, или неког
лутеранског великодостојника… Ниједан папа није се на мени прихватљив начин одредио према злочинима који су „њихови“ Хрвати починили Србима – сопственим грађанима.


Али,ни један турски званичник се није извинуо Србима за 500-годишњи
„данак у крви“ који није било никакво регрутовање српске деце у елитне
војне јединице Отоманске империје (што смо погрешно научени) већ чисто
отимање деце од породица ради продаје у бело робље и хомосексуалну
проституцију која је у то време била развијена у вишим слојевима
(који су могли да плате) турског друштва..

Исто тако,ниједан Турчин није клекао испред Ћеле куле у Нишу да се извини лобањама жртава битке на Чегру које су оскрнављене ради изградње овог језивог знака
упозорења онима који би се убудуће усудили да стану на пут Алаховим
ратницима…
Па опет, реткима овде смета што се председник државе лиже са турским и
„босанским“ званичницима од Истамбула до Београда
(проблем
Јуришић,али то је решено на обострано задовољство).



Такође,ни Немци нам се нису извињавали за стрељање по пропорцији
100:1,
за Крагујевац, Краљево, нишки и шабачки лагер, Бањицу, стварање и
подржавање монструм-државе НДХ…
Али опет, то је само реткима засметало да последњих 50 година одлазе у
Немачку, тамо раде и зарађују а граде у Србији и боду очи завидној
фамилији мерцедесима и аудијима… И да нам управо та Немачка задњих
деценија буде главни спољнотрговински партнер у западном свету…

Некад давно,када су Стаљина упозоравали на опасност која је
комунистичкој партији,бољшевицима, претила од тога што доста људи ипак
верује у Бога, он им је одговорио питањем: „А колико Бог има дивизија?

На нашу несрећу, захваљујући прагматичној политици коју је водио
вековима, Ватикан има много дивизија правилно распоређених по кључним
стратешким тачкама на глобалном бојном пољу. Срби, по свом старом
обичају нападају „лажну фортификацију“… Уместо да се трудимо да нас
има што више,да у своје редове привлачимо католике који се сећају
својих српских корена, којима је стран латински менталитет иако су пар
задњих генерација католици… Ко смо то ми, ова генерација, да се
одричемо дубровчана, све Срба католичке вере који су дали немерљив
допринос светској цивилизацији још од средњег века,а које наша деца
немају у уџбеницима? Или,ако их имају – немају их као Србе, већ као
неке „дубровчане“…

Муслимане који још увек нису дигли руке од нас и којима смо овакви
какви смо,ипак ближи од Арапа и анадолских бркајлија… Чиме се то ова
генерација православних и незнабожачких Срба квалификовала да се у име
покољења која долазе одрекне Мехмед паше Соколовића,Меше
Селимовића,Скендера Куленовића,Емира Кустурице? Ми се затварамо у
своје мале,неугледне и за непријатеља безопасне бункерчиће и из њих
тражимо да нам се онај ко нас опкољава – покори!?

Шта није у реду с нама? Није ваљда нешто генетски!?

Advertisements

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

w

Povezivanje sa %s